Prečesto se izvinjavate i opraštate
To je taktika koju biraju oni koji mrze da se svađaju i sukobljavaju, a isto tako stvara neprekidan naboj nezadovoljstva. Jer ako se stalno zbog nečeg izvinjavamo, ili stalno nešto opraštamo, onda se tu radi o prihvatanju – nismo prihvaćeni i ne prihvatamo partnera takvog kakav je i onda smo stalno u poziciji da nas nešto povređuje, da nam smeta i nervira nas. I ako se zbog toga ne sukobljavamo, ako ne pokušavamo da razgovaramo i da utvrdimo šta se dešava, šta kome smeta i da li je to moguće popraviti, promeniti, pronaći kompromis – onda pljušte izvinjenja i opraštanja, koja nisu iskrena. Čovek ne može da se izvinjava zbog onog što jeste, niti treba da nekome stalno opraštamo što je ono što jeste – to prihvatamo, ili ne prihvatamo.
Gubitak nežnosti
Kad zahlađenje i udaljavanje uznapreduju, pojavljuje se i fizička distanca i ona nepogrešivo govori o tome da se veza gasi. Seks je sve ređi, ali mnogo je alarmantiji nedostatak elementarne nežnosti – zagrljaja, maženja, tepanja, držanja za ruke. Kad vam partner više nije sladak, to je blizu nepodnošenja. A kad više ne možete da ga smislite, onda ne želite ni da ga vidite. Ponekad mora da dođe dotle, da shvatimo da se veza ugasila i potrošila.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
