Ukoliko težiš da razotkriješ svoje samoobmane, imaš razloga da budeš zadovoljna sobom, jer za to treba puno hrabrosti, svesnosti, spremnosti na neprijatna suočavanja i otvorenosti za lični i duhovni razvoj. Svi lažemo sebe na neki način, više ili manje i ponekad smo svesni da nam je to potrebno i da nam taj mehanizam čuva zdrav razum – teško je ne aktivirati ga, kad nismo tako ugroženi, odnosno, teško je osloboditi se straha i osećanja ugroženosti, uzrokovanog raznim tesnim kalupima u koje smo ugurani (jer smo tako odrasli, tako su nas naučili) i prihvatiti da je jedino istina oslobađajuća, ma koliko sramna, bolna i neprijatna bila. Pa, ako voliš istinu, sklona si preispitivanju i osećaš da ti je potrebno da se oslobodiš tesnih obrazaca, sputavajućih mehanizama i straha od stvarnosti, možda prepoznaš neke istine (i iluzije) u ovome:
Ne osećaš se kao autentična osoba
Da li si iskusila onaj čudan perceptivni doživljaj, da gledaš sebe sa strane i pitaš se ko je ta osoba? Osećaš se ponekad kao lik iz nečijeg scenarija, kao da glumiš osećanja, lažiraš reakcije – i diviš se sebi kako ti dobro ide. Ponekad svi to radimo, nastojimo da održimo privid dobrog raspoloženja, uključenosti i zainteresovanosti, prisutnosti – idemo na mesta na kojima ne želimo da se nalazimo, družimo se sa ljudima koji nas zamaraju i glumimo ulogu aktivne i svestrane osobe, dok u sebi čučimo u mračnom ćošku i držimo se za usta, da ne bismo vrištali. Kad preteraš sa igranjem životnih uloga, gubiš sebe, sposobnost da budeš srećna i da uživaš u životu, jer više i ne znaš šta je ono što te usrećuje i što stvarno želiš. Odlično je ako si ovoga svesna – to je moćan uvid, koji će te odvesti dalje, u potragu za onim što te uistinu pokreće i ispunjava.
Živiš u svom svetu
Veliko je umeće živeti u svom svetu, u svojoj realnosti, a pritom ostati povezan sa objektivnom realnošću i funkcionalan u njenim zahtevima. Kad pokušavaš da nametneš svoju stvarnost drugima, onda si u problemu laganja sebe – možeš da budeš slobodna, ali samo u granicama. Sloboda je ograničena, jer je realnost ograničena – imaš svu slobodu da živiš unutar svoje imaginacije, ali ta sloboda prelazi granice zdravog razuma (žestoko ih gazi, zapravo), kad počneš da podrazumevaš da je samo poredak iz tvoje glave istinit i da svi treba da ga prihvate i praktikuju.
