Stigla je pre koji sekund. Nije se ni okrenuo da je pogleda. Sela je, prekrstila noge i ruke i zagledala se nemo u jednu tačku pred sobom. Bilo je potpuno jasno da je izgorela svaka strast, da je izdahnula svaka emocija, da je dosadila svaka navika i da sve što je moglo da postane otrcano i da se ofuca – već jeste. Svaka reč bila bi suvišna. Svaka reč bi izazvala da onaj drugi ustane i ode. Ostala je samo tišina. Samo dva bića sa senkama za sobom. ”Svi gresi bacaju duge senke”, rekao je neko. Te su ih senke ućutkale i bolno bi i nepotrebno bilo buditi ih ukrštenim rukama, zagrljajem, lepom rečju ili ne daj, Bože poljupcem. Svakako su ih već pratile sve moguće senke prošlosti. Prošao je prvi minut.
Drugog minuta je uzdahnula dok su joj kroz glavu prolazile slike dvoje ljudi koji su bili srećni u grehu kao da čine najveće dobro. Sklonila je svoju uvijenu crnu kosu sa ramena ispunivši još jedan tihi sekund. Slušali su muziku koja dopire iz nedalekog kafića. Prolazile su mu kroz glavu scene njihovog sastajanja – upravo ovde. Dva nasmejana lica, gde su? Protrljao je ruke od hladnoće, te izvadio upaljač i cigarete. Ona je značajno pogledala u njegove ruke, na šta joj je pružio zapaljenu cigaretu zapalivši sebi novu.
Trećeg minuta su gledali u istu tačku i istovremeno udisali i izdisali svako svoj dim. Još uvek se čula muzika dok se činilo da se stihovi poigravaju sa njihovim sećanjima. Davile su ih senke laži i obmane, ravnodušnosti, izdaje, prljavih igara, povređivanja drugih ljudi koje je učinilo da se i sami osećaju povređenim. Trećeg minuta su joj zasuzile blistavo plave oči. Nije to bila hladnoća. Nije to bio dim. To je bio bolni sjaj kao ogledalo sete.
Kome je žao da se rastane sa prošlošću, tome ne vredi ni da pokuša da gleda u bolju i svetliju budućnost
Četvrtog minuta je zgazio njen bačeni pikavac. Smešno je i tužno bilo što se na tren i sama poistovetila s ostatkom iskorišćene cigarete. Pitao se da li bi ona ikad opet bila s njim. Kakav apsurd. Na par sekundi je tišinu prekinuo zvuk njegovog mobilnog telefona. Nije se obazirao. Pogledao ju je. Nesigurno mu je uzvratila. Na sredini tog pogleda sudarile su se dve ogorčene duše bez nade pretvorivši se u dve duše koje su upravo sve oprostile jedna drugoj. Bes se pretvorio u čežnju, sastavilo se zrno razumevanja. Sve se učinilo važnim na sekund. A onda je spustio pogled. I ponovo je zavladala ravnodušnost.
Čovek koji je napravio grešku i ne ispravi je, pravi i drugu grešku
Petog minuta počinje u daljini ”Ordinary World” – Duran Duran.
Pušta ga da voli drugu. Pušta je da voli drugog. Ona naslanja svoj dlan na njegovu šaku kao nekad kada ga je trebalo utešiti i to traje jedan nestabilni sekund. Više nema tešenja, nema žaljenja. Samo rastanak dostojan vremenu njihovog trajanja. Ponovo ju je pogledao u nedoumici. Tanka je granica bila između želje i odluke da li da je zagrli i ponovo poljubi ili se ne pomeri svestan realnosti. A onda je osetivši nepodnošljivost ove sekunde i prethodnih minuta, ona iznenada ustala. Otišla je gubeći se između jave i sna, srca i razuma.
Još uvek se senka sa početka vukla za njom.
On ustaje i odlazi u suprotnom smeru vukući svoju senku.
Od velike afere ljubavnika, podeljene intime, mnogih nepriznatih osećanja i nedorečenih rečenica ostalo je trista sekundi u tišini, prazna klupa i dva zgažena pikavca na zemlji sa tragovima usana koje su se nekada stapale u jedne, a sada njihovi tragovi leže pogaženi u zemlji od strane onih koji su se tim istim usnama nekad predavali jedno drugom i gubili pamet zaboravljajući na čitav svet. I posle svega, osim posledica erupcije izazvane zabranjenom aferom, osim par izgubljenih prijatelja, voljenih osoba koje nije trebalo da budu prevarene, izgubljenog ponosa, dostojanstva, ugleda i morala… Činilo se kao da se ništa nije ni dogodilo…
Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Veruje u ljubav jer ume da voli. Živi za dan kada će ostvariti svoje snove i biti uspešna, ispunjena žena. Svoje doživljaje i misli svakog dana deli sa svojim blogom Belgrade Fashion Love. Za sebe voli da kaže je glavna i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.
