Znate da nemate kud nego da nastavite dalje i napred, ka kraju kome vas život vodi kroz početke, koliko i kroz nastavljanje. Ako ste u dovoljno zrelom uzrastu, onda ste napravili dovoljan broj grešaka, doneli dovoljno sumanutih odluka ili se uvalili u dovoljno bezizlaznih situacija izbegavajući da donesete ikakve odluke. Takođe ste napabirčili nešto iskustva sreće, blaženstva i opuštenosti i imali dovoljno dobrih perioda da ste naučili da uživate iako znate da je dobrog uvek manje nego lošeg, ali da zato jedno dobro na vagi slepe pravde ima istu težinu kao deset loših.
Poznajete besmislenost kajanja, štetu koju nanose predrasude i iluzije i shvatate da vaše duhovno bogatstvo i mir zavise od količine istine koju ste sposobni da prihvatite i bezgraničnosti ljubavi koju ste u stanju da osetite.
I znate da taj posao – prihvatanje istine i obezgraničavanje ljubavi nećete završiti do kraja života. To je dobra, motivišuća pomisao. Imaćete čime da se bavite i kad vam sve drugo izmakne, dosadi i izgubi smisao. Uopšte ne morate ni da tragate za bilo kakvim smislom, ako ostvarujete puno radno vreme (i prekovremeno) u poslovima istine i ljubavi.
Smisao su izmislili ambiciozni tragači za nečim višim, većim, obuhvatnijim, vrednijim nego što je življenje. Njihova arogancija im ne dozvoljava da prihvate istinu besmisla. Oni zahtevaju da imaju misiju i svrhu, kao da je to važnije od uživanja u življenju.
To uživanje je ponekad ushićenje što ponovo možemo da stojimo, da dišemo bez gušenja, da pojedemo parče pice, da sedimo na klupi u parku i sunčamo se, da posmatramo kako život vri svuda okolo, a kako je miran i tih u nama, ponizno svesni koliko se radujemo što osećamo sunčeve zrake, vetar i kišu, što smo još živi i prisebni. Što smo stariji, lekcije su teže, obimnije, zahtevnije, napornije, vreme kraće, a snaga manja. I ukoliko nismo ogrezli u sebičnosti, predali se bolesti i demenciji, nego smo stigli do starosti gurajući samo napred putem istine i ljubavi, utoliko će nas besmisao više rasterećivati. U nekom trenutku, više ne moramo da saznajemo i donosimo, dovoljno je da prihvatamo i delimo to što imamo. Nakupi se ogromno mnogo duševnog blaga tokom života posvećenog življenju, a ne potrazi za smislom.
Neki doživljaj možete ponoviti, ali u drugačijim okolnostima i sa drugim ljudima. Budite zahvalni, jer to je sasvim dovoljno
U svakom trenutku života, na svakom čvorištu u kome se neke niti kidaju, a druge povezuju, neke nove ispredaju, a neke zauvek gube, možemo da proverimo dokle smo stigli i držimo li se i dalje svog puta na veoma jednostavan način.
Zapitamo se šta bismo učinili da sad sve možemo ispočetka?
Šta bismo promenili? Koje odluke doneli, u šta se upustili, a šta izbegli, koga bismo voleli, gde se dali, a gde poštedeli, kako bi izgledao naš život da smo u nekom prethodnom prelomnom trenutku uradili ono umesto ovo…
Besmisleno je to pitanje, shvatićemo brzo, ako smo imalo mudri. Jer, u svim trenucima u svom životu postupali smo kako smo mislili i osećali, odnosno, kako smo znali i umeli. Da smo mogli drugačije i bolje, činili bismo drugačije i bolje. Svaki trenutak iz prošlosti ugrađen je u sadašnji temelj budućnosti, čak i kad je ta budućnost vrlo kratka i ograničena.
Malo ćemo maštati o tome šta bi bilo kad bi bilo da možemo sve ispočetka, a onda ćemo shvatiti ne samo da ništa ne bismo menjali nego da nikako ne bismo ni počinjali od početka.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
