Sve je počelo veoma čudno i neočekivano, ali se završilo baš kako je ona očekivala. Došlo je vreme da se rastanu, bilo je vreme, baš zbog svega. Nije bilo svrhe da ona više pati. A on? A to se ni dan-danas ne zna šta se desilo. Volela ga je više od sebe, više od života, a on to nije cenio. Jedna jedina emocija koju je pokazao jeste bila ljubomora, za sve. Vremenom je počela da se guši u njegovoj ljubomori, nije mogla da izdrži i da podnese njegovo prisustvo. Gušilo ju je sve, duša, srce, sve je bol obuzeo.
Kad bih vreme vratila...
Došao je trenutak kada nije moga da se izbori sa njim, ni sa svojim osećanjima. Terala ga je od sebe, ali ljubav k’o da je rasla, bila je sve veća i veća, a bol sve teži. Duga je to bila veza, lepe trenutke su imali, ali sve to k’o da je bilo zaboravljeno. Borila se, pokušavala je, ali nije mogla. Ostala je samo prazna duša koja je bila razočarana. Naravno, srce ne bira.
Morala je da mu se osveti, ali ta osveta i dalje živi sa njom. Njega nema, vreme prolazi ali on kao da je tu, mislila je da će vremenom nestati, ali shvatila je da će zauvek da ostane. Na neki način, ona je njegova, a on njen.
Htela je da se oslobodi, htela je da pobegne, da iz svoje kože izbaci sav bol, da joj srce i duša ponovo žive, ali nije mogla. Na koji način da se oslobodiš od svega toga i šta ostaje? Ništa ne ostaje, jer kad jednom bol ostavi trag, ostaje zauvek.
Kad se sretnu posle svega, i dalje postoji ta hemija između njih. To je ono što najviše boli. Zašto se sve tako tragčno završilo?
Izvor fotografija: google
Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.
