Da li se ponekad kidaš u ovoj nemogućoj situaciji – da biraš između svog dečka i svojih prijatelja? Nije fer da se uopšte nađeš u ovoj situaciji, prosto ne bi trebalo da osećaš tu vrstu pritiska. Ako želiš da budeš sa svojim dečkom, ne bi trebalo da osećaš da duguješ bilo kakvo objašnjenje i opravdanje svojim prijateljima, oni bi trebalo da u potpunosti razumeju i podržavaju tvoju želju. Ako si potrebna nekom od svojih prijatelja, tvoj dečko je taj koji bi trebalo da pokaže puno razumevanje za tu situaciju i da ne bude ozlojeđen (ili barem da to ne pokazuje) što mu kvariš planove.
Ali dešava se i najboljima da se nađu između čekića i nakovnja ljubavi i lojalnosti i da se osećaju loše. Niko ne mora ništa da traži od tebe – ni prijatelji, ni dečko – ali ti si već sve odradila u svojoj glavi i osećanje krivice te rastrže na komade. Možda osećaš baš tačno kako stvari stoje, a možda tripuješ. Kako da znaš?
Tako što ćeš napraviti razliku između svojih osećanja i očekivanja i između osećanja i očekivanja svojih prijatelja i svog momka. Prvo ćeš porazgovarati sama sa sobom, a zatim sa dečkom i sa prijateljima. Ako te užasava pomisao da razgovaraš sa njima, onda je definitvno problem u tvojoj glavi i zastoj u komunikaciji dolazi od tebe – ti si već zamislila najgore ishode i izvela zaključke sama sa sobom. Možda si već ljuta na prijatelje ili na dečka, optužujući ih u sebi kako nemaju razumevanja, kako su sebični i kako te svi oni cimaju kad im trebaš i kako njima odgovara, a tebe niko ne pita kako si. Možda si već upala u samosažaljenje i dramu.
