Ima ljudi koji naprosto nisu u stanju da stignu na vreme – nigde. Oni sami kažu da je to kod njih kao neka bolest i da prepreke uvek iskrsavaju u poslednjem trenutku, čak i onda kad su sigurni da imaju dovoljno vremena i da ovaj put neće zakasniti. Njima se kašnjenje već puno puta obilo o glavu – nisu otputovali, jer su zakasnili na autobus, kažnjeni su, jer kasne na posao, zategli su odnose sa prijateljima, jer im je dozlogrdilo da ih uvek čekaju… I nisu uspeli da promene svoje ponašanje, jer se izgleda ne radi samo o lošoj navici, nego o nečemu što je nekako jače od njih i zahteva drugačiji pristup.
Naučna istraživanja su pronašla dva preovlađujuća tipa osoba koje hronično kasne – jedan je zavisnik od adrenalina, koji zapravo uživa u „cajtnotu“ i na taj način razbija monotoniju i rutinu svakodnevice, a drugi tip je onaj koji ima lošu procenu vremena.
