U savremenom načinu života, za kašnjenje ima veoma malo, ili nimalo tolerancije, a oni koji kasne svesni su negodovanja okoline i pokušavaju da se koriguju, mada je to veoma teško i retko im uspeva. Stručnjaci kažu da one koji kasne ne treba požurivati, jer su ionako pod stresom zbog činjenice da žure i da im ne uspeva i da će opet zakasniti, pa dodatni pritisak izaziva kontraefekat.
Osobama koje pokušavaju da se organizuju, savetuje se pravljenje ličnog plana organizacije, izbegavanje aktivnosti koje im troše vreme tako da to i ne primećuju i izbegavanje svakog odlaganja. Takođe, savetuje im se da pokušaju da očvrsnu svoje granice i da nauče da kažu NE ljudima i aktivnostima koje nisu prioritet. Korišćenje podsednika (alarma) takođe se smatra korisnim, a ako samoorganizacija ne urodi plodom, potrebno je potražiti stručnu (psihološku) pomoć, kako bi se pronašli i rasformirali obrasci ovakvog ponašanja, odnosno, kako bi se otkrili i razumeli njihovi dublji uzroci.
Brankica Milošević
