Ponekad, parovi provedu godine zaglavljeni u ispraznom odnosu, sve dok ih drži telesna strast i dok uspevaju da osete i održe organsku, fizičku vezu. Ali na kraju moraju da se suoče sa time da ih ništa ne povezuje, da ne vole iste stvari, da im nisu iste stvari zabavne i zanimljive, da nisu na istom intelektualnom i duhovnom nivou, da ne streme istim vrednostima i ciljevima. I da divno i fantastično vođenje ljubavi neće nikuda odvesti njihov odnos, osim do iscrpljivanja i jenjavanja strasti i privlačnosti.
Zaljubljenost je jak lepak, strast zbližava dvoje ljudi na najintimniji način i oni stiču uverenje da je to ljubav, jer ih ispunjavaju i pokreću jaka osećanja. A kad prođe neko vreme, pogrešna ubeđenja stignu na naplatu – odnos počne da se urušava, jer i nema temelje. Počnu da se pojavljuju nesuglasice, svađe, izdaje i sav intenzitet osećanja počne da se ulaže u dramu razmirica. Par počinje strasnije da se svađa, nego da vodi ljubav (mada su pomirenja još uvek strastvena) i jasno je da to nije dinamičan i buran, nego toksičan odnos.
