Kako ćeš išta učiniti tako razapeta? Balansiraš, a zapravo se priklanjaš malo plusu, malo minusu. Kad se napuniš energijom podrške, onda poveruješ da žene danas drugačije žive, da su se same za to izborile, da imaju pravo i obavezu izbora i upravljanja svojim životom i da je to tekovina civilizacije. A kad te nešto ubode i stavi u poziciju žene koja živi jalov civilizovani život, onda poveruješ da ništa ne vrediš, ako nisi ispunila osnovne ženske uloge – da budeš supruga, majka, domaćica. I što je najgore od svega, osetiš da žudiš za tim da pronađeš ispunjenje i potvrdu u tim ulogama.
Ali ti ne želiš uloge – nego ostvarenje i ispunjenje u svim aspektima svog života. I tu gubiš mogućnost da na legitiman način pronađeš balans, da izabereš ono što želiš, na način koji ti odgovara, jer nemaš ti šta da izmišljaš, načini već postoje, a ako želiš nešto drugačije od toga da budeš supruga i majka (i domaćica), onda su tvoje želje uvrnute. Mora da si feministkinja. I verovatno lezbejka, teško majci! Ne brini kevo, danas i feministkinje i lezbejke mogu da se udaju i imaju decu i da budu domaćice – ako to žele. Da, potrefio bi je šlog da joj to kažeš, zato je bolje da se osećaš kriva k’o đavo, bedna k’o zadnji luzer i postiđena što postojiš.
Koga briga šta ti želiš i šta tebe čini srećnom?
Pa, majku bi trebalo da bude briga. Sigurno i jeste. Ali ona brine na svoj način, ona brine da sa tobom možda nešto nije u redu što ne želiš (i ne uspevaš) ono što normalne žene sa lakoćom rade. I to je taj suštinski minus, koji te prelomi kao grančicu.
Vidi, moraš sama. Da izađeš iz zone razapinjanja i postaneš ta najvažnija osoba koju je briga. Najvažnije na svetu je ono što ti želiš i što tebe čini srećnom. Tebi je najvažnije. Ono što je najteže, jeste da poveruješ u to srcem i dušom. Telo će slediti. Open your mind, your ass will follow!
izvor naslovne fotografije: instagram.com/collagevintage
Aleksina Đorđević
