I šta ćeš da budeš posle? Ali posle je došlo i ti si to što jesi. Ono što još možeš da budeš, samo su varijante, nadgradnja toga što već jesi, fokusiranje na neke delove sebe, koji nisu mogli da se izraze u punoj snazi, dok si imala druge prioritete bivanja. Kad postaneš toliko toga što možeš i treba da budeš, onda se bivanje onoga što jesi usmerava ka gašenju nekih delova, nekih dominantnih likova i uloga, koji su te sputavali da razviješ neke druge. Nastojiš da pojednostaviš stvari. Ne želiš više da budeš toliko toga. Nadaš se da će uskoro doći na red ono glavno, da ćeš moći da se rasteretiš ostalih uloga i da budeš samo to jedno, u čemu najbolje izražavaš ukupnost svog integriteta.
Mladost opterećuje mnogim željama i potrebama da nešto budeš. Ali tako treba, tako je predviđeno. Želiš da budeš voljena, zapažena, uspešna, prelaziš iz faze u fazu, pa više nisi crvenokosa i kovrdžava, nego ravnokosa i plava i više nisi u dark fazonu, nego u zelenom i žutom, ne zbog mode, nego zato što ti ide uz ličnost. Želiš da budeš prihvaćena takva kakva si, pa beskompromisno furaš svoj fazon i postaješ veoma ubedljiva – prepoznaju te kao ekstravagantnu, posebnu, interesantnu. Želiš da budeš upadljiva i da se razlikuješ od mnoštva, da budeš slobodna i da živiš samo po svojim pravilima. Ali kad dovoljno porasteš, kad posteneš sve to što si htela da budeš i kad poželiš da malo postaneš nevidljiva i da te malo svi ostave na miru, teško je otarasiti se te upadljivosti i posebnosti koju si osvojila.
