Ne znaš šta hoćeš, dvoumiš se pred odlukom koja možda nije ključna za tvoj život, ali ti je teško da je doneseš, osećaš pritisak tuđih i sopstvenih očekivanja i teško ti je da razabereš šta ti poručuje tvoje biće, da čuješ glas svog srca, koje zna sve odgovore, pa i one na najteža pitanja. Potrebno ti je da se sabereš, da se umiriš, da prestaneš da strahuješ i brineš, da bi otkrila šta je ono što treba da činiš. Pristupi tom problemu kao istraživač, okreni fokus svog uma pomoću pitanja koja ćeš sebi postaviti.
Da si još uvek dete, šta bi htela?
Kako bi se u toj situaciji snašla tvoja unutrašnja devojčica? Deca nemaju problem da direktinim putem dođu do onog što ih ispunjava i usrećuje, jer nisu opterećena posledicama, ne razmišljaju o tome šta će biti za deset godina, već žive u sadašnjem trenutku, usredsređena na svoje želje i potrebe. Zamisli sebe u uzrastu od oko deset godina i pitaj se šta bi htela? Šta bi usrećilo tu devojčicu? Šta bi ona izabrala, kako bi se osećala, šta bi uradila? Ona sigurno ima neke odgovore za tebe, koje treba da zabeležiš i ozbiljno uzmeš u obzir.
Šta bi savetovala nekom drugom u istoj situaciji
Vrlo često smo u stanju da dajemo odlične savete drugima, jer sa strane jasno vidimo njihovu situaciju, lako nam je da uočimo suštinu i da pojednostavimo, tamo gde osoba koja je u problemu komplikuje. Zamisli svoju prijateljicu u istoj situaciji. Šta je ono što bi joj ti iskreno savetovala, sa najboljom namerom i sa smirenim uvidom u sve aspekte problema u kome se nalazi? Tako ćeš zaobići zamke svog uma – strahovanje i nesigurnost, želju da ispadneš dobra, da učiniš pravu stvar za druge, a ne za sebe. Svakako svojoj prijateljici ne bi savetovala da ispunajva tuđa očekivanja, nego da gleda sebe i svoj najviši interes.
