Zdrav razum nalaže da se povučete, da pustite lude snove i bezumne nade, da odustanete od nemoguće ljubavi i da – iz ljubavi prema sebi – nastavite sa svojim životom. Ali nešto u vama govori da je bolje da pričekate još. Koliko još? Dokle god možete. Dokle god postoji neizvesnost. Odustajete jedino ako postane izvesno da vam ljubav neće biti uzvraćena.
View this post on Instagram
Svako će vam reći da zaslužujete bolje, da zaslužujete nekog ko će vas poštovati, voleti, obožavati, ko će vam adekvatno uzvraćati osećanja, ko će biti tu za vas. To je tako razumno. Oni verovatno znaju šta govore, verovatno su bili u vašoj koži – osim ako nisu. Oni žele da shvatite da ljubav i odnosi nisu isto i da ljubav može biti bezuslovna, ali da u odnosima postoji taktiziranje, uslovljavanje, granice, kompromisi, uzajamnost koja se postiže, uči, održava. Bezuslovna ljubav nadilazi ego i ličnost, ali u građenju odnosa, ego i ličnosti su stalno u igri, ne daju se nadići i zanemariti. Vrlo je verovatno da vas svi dobro savetuju, da govore iz mudrosti sopstvenog iskustva, da znaju nešto što vi ne znate. Ali, isto tako je veoma moguće da jedino vi znate o sebi i svojoj ljubavi ono što uopšte niko drugi ne zna. Ako odustanete, izneverićete sebe i nećete pronaći ono što vam svi govore da zaslužujete. Nećete biti srećni, živećete sa osećanjem praznine, bez nečeg bez čega se ne osećate živi. Pa, ako ste nesrećni i ovako i onako, bolje je da budete nesrećni znajući da se niste odrekli svoje ljubavi – tada ćete osećati da na neki način imate ono što nemate. Vidite, u tome čak ima i neke uvrnute logike.
Ako nekoga volite na takav način, onda vam je vaša ljubav dovoljna. Ne morate da je se odričete, a možete nastaviti da činite sve što je u duhu te ljubavi. Volite, svime što imate u sebi. Da li je vredno? A šta je merilo? Niko to ne može da vam kaže, to je pitanje vašeg srca.
Naslovna fotografija: instagram.com/wildestlovers
Brankica Milošević
