Lakše je ako si poštena prema sebi. Možda uopšte ne tražiš nekog sa kim ćeš ostati. Možda želiš avanture i uzbuđenje, zaljubljenost i akciju i stabilna veza u smirenosti i posvećenosti, koja traje godinama i godinama, u kojoj provodiš život sa jednim partnerom, uopšte nije tvoj izbor. A možda je ono drugo, ono što je još teže priznati sebi. Ono što te navodi da se pitaš šta tebi fali, kad nikako da nađeš nekog ko će ostati sa tobom? Ostavljaju te, odlaze. Verovatno je do tebe. Ako nemaš dovoljno mentalne snage da sagledaš sebe realno, sledeća stanica je hronična usamljenost i depresija.
Razlog zašto toliko žena odlučuje da ćuti i trpi (ostaje u toksičnim odnosima i nastoji da ih po svaku cenu očuva) umesto da usmeri svoje snage na razumevanje realnosti, jeste taj što priznanje da nisu ono što neko želi (dok one žele njega) vodi direktno u suočavanje sa emotivnim prtljagom koji vuku još od detinjstva, sa svim nerešenim ličnim problemima, naguranim u mračne prolaze nesvesnog. A kad raščišćavanje sa sobom jednom počne, tu je odmah na redu i shvatanje da uopšte niste to što ste bili ubeđeni da jeste i potraga za svojom autentičnošću, o kojoj ranije niste ni razmišljali.
