To je teško, zahtevno, dugotrajno i poražavajuće za ego. On se hrani lažnim afirmacijama, ostajući na površini i šaljći sliku o sebi svetu oko sebe i samom sebi, a ispod površine se dešava svašta. Muče te sve moguće sumnje i nesigurnosti, proganja te sve što si potisnula, osećaš se beznadežno. Nisi lepa kao što se pretvaraš da jesi, nisi ni naročito pametna, ni duhovita. Više si neugodna nego prijatna, više stidljiva nego samopouzdana, više primitivna nego sofisticirana, više iritantna nego što shvataš – i kad te neki muškarac bolje upozna, ne nalazi u tebi ono nešto što će mu preokrenuti život, što mu posebno prija i što dobro utiče na njega. To su negativnosti koje ti magle um i ako kreneš sa tim, sledeći tok samoanalize, nećeš moći da izneseš to. Da izađeš neuzdrmana i neoštećena. Zar si to stvarno ti? Pa zašto onda živiš kad si osoba koja se nikome ne sviđa i svakoga odbija? I zato, umesto da samo nastaviš, sve dublje i dublje, do razotkrivanja ko stvarno jesi (jer to definitivno nisi ti, nego stvorenje izraslo na pogrešnoj emotivnoj i duhovnoj hrani), biraš alternativu – prosto ćeš da digneš nos, da zaključiš da su svi oni luzeri i da se praviš da si ledena kraljica, svaki put kad ti ne ide ds nekim tipom.
