Tu ste gde ste, a to nije ni izdaleka ono gde biste želeli da budete i gde ste mislili da ćete u ovom trenutku biti. Ljuti ste na sebe, frustrirani ste i nezadovoljni. Možda vaši snovi nisu bili o direktorskoj kancelariji sa pogledom na centar grada, ili o svom imenu na listi bestselera, ili o toplini doma i brojnoj porodici. Možda ste samo želeli da imate vezu u kojoj se osećate voljeno i sigurno, da radite posao koji vam se sviđa i omogućava vam da živite bez egzistencijalnog straha, ili da imate vremena da se bavite svojim hobijima (pevate u horu, ili u nekom bendu, heklate kapice, uzgajate ribice…). Možda verujete da vaše želje i težnje uopšte nisu kompleksne, da ne tražite ništa spektakularno od života, da ste skromni i nezahtevni, da ništa posebno ne očekujete i prosto se osećate uvređeno.
Zar tražite tako mnogo? Zar je to tako teško ostvariti? Zar ste toliko nesposobni? Sa svom svojom skromnošću i nezahtevnošću, vi ste daleko od onog mesta gde mislite da je već trebalo da budete.
Ali, ne radi se o kompleksnosti, zahtevnosti, grandioznosti vaših snova i želja. Radi se o očekivanjima. Ona su vaš najveći motiv, i vaša najveća kočnica. Najbolji saveznik i najveći neprijatelj.
View this post on Instagram
Očekivanja mogu biti ono što vas tera da svakog dana ustanete i nastavite da se prijavljujete na sve moguće konkurse i javljate na razgovore za posao (od koga očekujete da vam donese stabilnost). Očekivanja (koja imate od sebe i svog života) vas nagone da tragate i jurite za sazdržajima koji ispunjavaju vaš život, da posežete za onim što vas raduje i deluje svrhovito. Očekivanja vas drže pod nabojem, spremne da skočite i uhvatite svoju šansu, ali vas istovremeno sprečavaju da prihvatite osrednju verziju sebe i svog života – ono što živite u međuvremenu, dok pokušavate da postanete ona verzija sebe za koju verujete da je najbolja. Zamagljuju vam perspektivu i ne dozvoljavaju da vidite da je ono što se dešava u „međuvremenu“ zapravo vaš život, sada i ovde.
Živite u tom međuvremenu i to vam se uopšte ne sviđa, sebi se takvi ne sviđate i najmanje od svega vam se sviđa pomisao da bi to trebalo da prihvatite i prigrlite.
Problem sa očekivanjima je što mogu da dovedu do toga da se fokusirate samo na širu sliku – vidite svoj život u perspektivi, osećate da je sve to što zamišljate dostupno, izvodljivo i realno, ali vaš um ne uspeva da premosti činjenicu da ste dole, u podnožju, dok vidite sebe na vrhu planine. Nema ničeg pogrešnog u tome da stremite vrhovima i da radite na tome da ih dostignete. Uspon je proces, posao, i zahteva vreme, upornost, disciplinu, samospoznaju. Uspon su „radovi u toku“. I to je ono što vas deli od vrha, dok ostajete, svojim delima i načinom života u podnožju, a na krilima svojih očekivanja lebdite iznad osvojenih vrhova.
