Niste usamljeni u svojoj bojazni da nikada nećete pronaći svoj put, napraviti taj presudni korak – i shvatiti koji je to presudni korak – da nikada nećete otkriti svoju strast, šta je ono što zaista volite, da nećete pronaći mesto na kome želite da pustite korenje…
Stvari se u životu ne dešavaju – dok se ne dogode. Ne znate ništa – dok ne saznate.
Shvatite to kao izazov – postojite u vremenu i prostoru u kome ste sebi nepoznate, osećate da vam nikada neće krenuti u susret. Nema znakova koji vas usmeravaju, nema savršene karijere, nema idealnog partnera, ne postoji to mesto na kome se osećate kao da tu pripadate.
Ali to ne znači da treba da krenete dalje, da se preselite, promenite posao, nađete drugog partnera – uostalom, to ste veće radili (više puta). Jer ono što tražite, ne nalazi se tamo negde, nego je u vama. Zapisano je u vašim ćelijama – nešto duboko u vama već zna svoj put. A znate i šta vas sprečava da ga sledite. Predrasude, osećanje krivice, pogrešna ubeđenja o tome šta je uspeh, pogrešni motivi, napor da budete prihvaćeni i uvaženi, neprihvatanje onoga što stvarno jeste… Da, znate.
Svaki put kad vam nešto dotakne srce, kad osetite da nešto prepoznajete, iako to ne možete racionalno da objasnite, kad vas nešto uzdrma, kad osetite kao da vas nešto zove, kad vas preplave osećanja – tada znate.
To je taj put koji treba da nađete – to ste vi sami. Ako ste tu gde ste trenutno zbunjeni i u neizvesnosti, onda to treba da radite, da osećate i metabolišete tu zbunjenost i neizvesnost. Dozvolite sebi da se suočite sa tim osećanjima, sedite preko puta njih i gledajte šta će se pojaviti.
