Kada vaš svet uključuje druga ljudska bića, gubite kontrolu nad svojim osećanjima, kao i nad tokom događaja, sviđalo se to vama ili ne. Uticaj bliskih odnosa je bitan i veliki – ako vam dan prođe, a da niste uspeli da razgovarate sa voljenom osobom, bićete frustrirani i usamljeni. Ako provedete radni dan sa kolegom koji vas nervira i sabotira vas, bićete iscrpljeni i uznemireni. Kad ste okruženi prijateljima i porodicom, bićete zadovoljni, opušteni i ispunjeni. Kao da vaša sreća i vaša stanja zavise od drugih i to je ono što vas ispunjava strepnjom – ne možete time da upravljate i da to kontrolišete, a teško vam je da prihvatite da je to tako.
Ljubavne veze imaju najveći uticaj na vaše raspoloženje, stanja i osećanja. Ne postoji niko ko može da vas više „podigne“ ili da vas niže „spusti“ nego voljena osoba. Zbog ljubavi se možete osećati kao na vrhu sveta, a možete se osećati i kao najbednija osoba na planeti. Na bliske osobe se možete naljutiti više nego na bilo kog drugog, baš zato što vam je stalo. Kada ste srećni sa partnerom, osećate se snažno i sposobno da prevaziđete sve druge probleme, a kada ste besni, zabrinuti, nezadovoljni, osećate da vam to oduzima sposobnost da se usredsredite na druge aspekte svog života.
View this post on Instagram
Ali, partner nije zadužen da sve vreme bustuje vaš ego, održava vašu mentalnu kondiciju i podiže vašu energiju, jer ima sopstvene uspone i padove, jer nije uvek sto posto uključen i daleko je od savršenstva.
Svako od vas dvoje je biće koje se stalno razvija, proživljava razna iskustva nezavisno od odnosa, donosi (pogrešne) odluke i snosi njihove posledice. Vi stalno učite, oboje. I to ne bi trebalo da zaboravite, zapravo to bi stalno trebalo da imate na umu. Ne možete stalno davati sve od sebe, niti je partner to u stanju. „Vaša osoba“ vas može razočarati i izneveriti, odnosno, može učiniti ili reći nešto zbog čega ćete se tako osećati i onda je teško razumeti tako nešto kao deo iskustva i lekcija koje partner uči i u kojima mu možete pomoći svojim razumevanjem i podrškom, kao i postavljanjem granica u odnosu na to šta možete da tolerišete i oprostite, a šta ne.
U bliskim odnosima prosto zaboravljamo da partner ima svoj mentalni sklop i da ne misli uvek na uticaj i posledice koje će njegove odluke i ponašanja imati na nas – da ima sopstveni život, dinamiku, lekcije i pravo da greši i uči na svojim greškama. Zaboravljamo da partner ima pravo da nešto učini samo iz sopstvenog interesa, ne vodeći računa o tome kako ćemo se mi u to uklopiti, kako ćemo reagovati i da li će nas to povrediti.
