Najteži šok donosi saznanje da nas partner ne stavlja na prvo mesto, ili da želi da prekine odnos, da nas više ne voli i ne želi da nas vidi. Neki kažu da je to gore od smrti, jer je smrt neizbežna, a raskid je aktivna odluka da nekoga uklonimo iz svog života. Zato raskid doživljavamo ličnije nego što doživljavamo smrt. Svi izvesno vreme gaje fantaziju da će osoba koja ih je povredila promeniti mišljenje, shvatiti koliko su vredni i koliko su joj potebni i da će se vratiti u njihov život. Ali u stvarnosti, ova fantazija samo produžava agoniju i otežava prihvatanje i poštovanje nečijeg izbora i sabotira našu sposobnost da nastavimo dalje.
A, dok se tako osećate, pitate li se da li imate pravo na to? Da li ste vi ona strana koja je sebična i misli samo o svojim osećanjima, ne uzimajući u obzir šta druga osoba želi i šta je dobro za nju?
View this post on Instagram
Postoji momenat kada morate sesti sami sa sobom i reći „ja tu ništa ne mogu“ i prihvatiti da tu nema ničeg što možete da kontrolišete, čime možete da upravljate i uputite to u pravcu u kome želite da ide. Slobodna volja i granice koje vam druga osoba postavlja, na kraju se moraju prihvatiti i poštovati.
Užasno je voleti nekoga kad osećanja nisu uzvraćena. Tera vas da preispitujete svoju vrednost i sumnjate u sebe, iako to nema veze sa vama, nego sa drugom osobom. Nije do vas i vi tu zaista ništa ne možete učiniti. Užasno je biti tako ogoljen, ranjiv, bez zaštite i bez kontrole. Ali, mi ne posedujemo jedni druge, ne kontrolišemo nikoga (čak ni kad zamišljamo da to činimo), i svako ima prava na svoja osećanja, svoje rasuđivanje, svoje odluke.
Sebičnost igra veliku ulogu u odnosima i svi želimo ono što je najbolje za nas, a ne za drugu osobu. Kada to shvatimo, biće nam lakše da uživamo u odnosima kakvi jesu, da poštujemo izbore drugih ljudi i da se ne osećamo kao žrtve sile koja ne podleže kontroli.
Naslovna fotografija: instagram.com/muse.unknown
Brankica Milošević
