Umetnost Madmoazel Moris, slična je kao umetnost grafita – ona boji, oživljava i ukrašava urbane betonske površine, oživljava stpenice i zidove, ali na jedan mnogo suptilniji način. Njene papirne instalacije nisu čin bunta, ili proizvod pop-kulture, već umetnička intervencija na prostoru koji ljudi stalno koriste u nameri da se tim ljudima pošalje poruka koju će primiti njihova srca, direktnim putem.
Mnogi umentici se bore za podizanje ekološke svesti, za očuvanje prirode, za osvešćivanje tesne i neraskidive veze između čoveka i njegovog okruženja, a Madmoazel to radi na svoj način – ona pravi origami figurice i tako nežne i krhke, šarene i bezazlene, suprotstavlja ih okruženju. Njoj nije važno što će njen rad pokisnuti, što će biti izgažen, pocepati se i uopšte – nestati, jer to se dešava sa svim stvarima i stvorenjima u prirodi, krhka su i prolazna. Ali i obnovljiva. U nekom obliku, život nastavlja dalje i činiće to i nadalje, ako mu omogućimo uslove, odnosno, ako sami ne uništimo Planetu i zatremo čovečanstvo.
