U paralelnom univerzumu, tj. na susednom kanalu, drugi su gledali agente, superheroje, sportiste, jake i opake muškarčine. Oni su misteriozi, zategnuti i govore samo da bi drugome dali do znanja da ono što žele, žele odmah.
I bate i seke su tako dobili priliku da zadovolje svoje fantazije. I niko povređen, sem možda odbačenih ljubavnika i zlih vampira.
Uprkos periodičnoj empatiji sa likovima koji ostvaruju naše podsvesne želje, sumnjam da bi bilo koji muškarac želeo da mu neko kaže da je isti Hari Poter (Harry Potter). Pretpostavljam da bi se u najmanju ruku zapitao da li njegova frizura zaista podseća na lonac.
Moja tegoba je utoliko bila veća što nisam znala na koju stranu uloge da se osvrnem. Da bih pomenutu opasku videla kao kompliment, trebalo bi da budem zahvalna što drugi ne misle da oblačim prekrojene džakove, što nisam ljubitelj ribarskih čizama (pardon, mislim da ih je dotična prošetala u jednoj epizodi) i što umem da uklopim dve rečenice, a da ne liče na pismeni zadatak malog Perice. I verovatno je dobro što nemam problem da komičnim i upečatljivim izrazima lica dočaram gađenje, nezadovoljstvo ili sreću. (Što bi se reklo, kad ga ugledam, samo mi uši smetaju da se ne smejem oko glave)
Sve nadalje zalazi u nejasno. Koliko sam (sočivima potpomognutim) sokolovim okom mogla da primetim, Keri Bredšo je predstavljena kao omanja kolumnistkinja kojoj se istraživački rad svodi na isprobavanje dušeka i koktela. Iscrpni izveštaj o mogućim felerima, slaboj tehničkoj podršci ili nedovoljno uvežbanoj koreografiji već sledeći dan predaje oštrom tročlanom žiriju: njanjavoj čistunici koja bi otkinula desnu ruku za reprezentativnog doživotnog sapatnika, emotivno neuravnoteženoj domino dami i profesionalnoj naskakačici uvis.
Nakon pretresanja najnovijih svadbi, razvoda, revija i sahrana, dame uživaju u recikliranju zelenog papira u magičnim radnjama gde i najsmrdljivija stopala dobiju krila. U povratku sreću nekog bivšeg/novog/neopredeljenog i rekreativno trče narednih desetak blokova. Nepotrebno je izložiti se osuđujućem pogledu tih dve do tri hiljade muškaraca za koje su svaki put pomislile: “Ovaj baš izgleda normalno”, zanemarujući činjenicu da ima Edipov kompleks, 20 godina manje, problem sa alkoholom, cipele na štiklu ili nož u džepu.
