Miljana Nešković, modni novinar
Vreme praznika sa sobom nosi posebnu dozu magije, za one koji žele da je primete. Novogodišnji period je lep po mnogo čemu – ukoliko ne dozvolite da vam opšta besparica naruši entuzijazam. Grad je ukrašen, ulice su bele (mada u Beogradu sneg nikako da padne, što prilično kvari prazničnu vizuelnu koncepciju), održavaju se gala koncerti, pripremaju se pokloni, čak su i reklame kvalitetnije. Pored toga, bliže se zimovanja, a poslovne obaveze se privode kraju, što znači da možemo konačno da se opustimo.
Bio je to jedan od onih fantastično vedrih dana, koje je šteta ne iskoristiti za šetnju i upijanje pozitivne energije. Nažalost, moja malenkost je zajedno sa mnogobrojnom TV ekipom i sveže našminkanim gostima bila sakrivena u veštački osvetljenim televizijskim prostorijama. Pila sam čaj. Snimanje novogodišnjih emisija je dovoljno haotično i bez nervoze koju unosi kofein u jutarnjim časovima. “Nikako da me uhvati praznična euforija, ove godine kasni, kao i prvi sneg…” zastala sam u pola rečenice, da bih uzela med. Kolega iz redakcije suptilno mi je upao u reč: “Od kada ja nisam bio euforičan zbog nečega… Mogu opušteno da kažem da mi se prethodne dve godine nije desilo ništa vredno pomena. Ustaneš, radiš, odeš do kafića, spavaš i opet sutra ustaneš… Ta Nova godina i rođendani me tako podmuklo podsete da je još jedna godina prošla pored mene, a da me nije ni takla.” Imam neku naviku da ovako pesimističke stavove poklopim svojim, koji zvuči kao rešenje problema. Poželela sam da mu kažem: “Zaboga, promeni nešto”, ali nisam. Mehanički sam uzela notes i krenula ka šminkernici.
Ljubav, posao, zdravlje, mir u porodici, stambeno pitanje, uspesi, putovanja, prijateljstva… Šta je to što čini da se na kraju godne osećamo kao da nismo cupkali u mestu? Definitivno su to značajne promene, dinamika. Naravno, prvo mi je pala na pamet izreka: “Nije bitan broj udisaja, već broj trenutaka koji oduzimaju dah”. Brojne su knjige za samopomoć koje upućuju na razne tehnike za održavanje fokusa na zacrtane ciljeve. Tako će vam Novak Đoković reći da svakog dana vizuelizujete sebe dok uživate u željenom trijumfu, kako bi potreba za uspehom ušla u podsvest. Sve to bi trebalo da pomogne čoveku – koji je postao žrtva suvoparne svakodnevice – da se probudi i vrati u život. Ali, kako zapravo izgleda “živeti svaki trenutak kao da je poslednji”? Ne možemo jednostavno okrenuti leđa svim umarajućim obavezama. Napredujemo kada menjamo život na bolje, kada se usavršavamo i kada postajemo bogatiji za nova iskustva. Tu nailazimo na najčešći izgovor za življenje dosadnog života – nedostatak novca. Pamtimo promenu mesta stanovanja, putovanja, promenu radnog mesta, promenu partnera, promenu enterijera koji nas okružuje… Kako većina navedenog košta, opravdanje za nezadovoljstvo se samo nameće. No, to što nemamo dovoljno novca za neku promenu valjda ne znači da treba da odustanemo! Naprotiv, treba da se pokrenemo i obezbedimo sebi veći budžet.
Za životnu dinamiku je potrebna hrabrost. Zamena stare rutie nečim novim i svežim svakako pruža novu perspektivu. Promene donose novi početak, a on uvek podrazumeva i početničku energiju. To je najbolja energija. To je ono što se pamti. Ipak, mnogima fali snaga za donošenje odluke. Dolazimo do motivacije. Šta je to što zaista može da nas natera da iskočimo iz monotonog koloseka u kom smo ušuškani? Uvek se govorilo da mnogo marljivije pristupaju poslu i brže napreduju oni kojima je egzistencija ugrožena. Ozbiljni problemi i poteškoće će nas lako naterati na promenu, pa čak i napredak. Činjenica je da pravi problemi aktiviraju “alarme motivacije”, koja se u trenucima nevolje ne dovodi u pitanje. Ipak, ne bi trebalo da bude tako. Želja za napretkom, usavršavanjem i radom na sebi trebalo bi da bude konstantna i da ne zavisi od spoljnih faktora. Lično, ukoliko budem zamišljala želju u ponoć, poželeću upravo to – nepresušnu motivaciju i potrebu da iz dana u dan ispunjavam život novim iskustvima, uspesima i znanjima.
Miljana Nešković uživa u razgovoru sa različitim ljudima i stano izučava ljudsku prirodu. Za televizijsko novinarstvo se odlučila zato što joj pruža neophodnu dinamiku. Moda se u njenom životu sama nametnula i maksimalno uživa u njoj. Poštuje etikecije. Pomodarsko ponašanje, kao masovna pojava, je nekad vrlo zabavlja, a nekad zamara.
