“Born This Way Ball” počinje na istočnoj strani planete za tačno 25 dana. Gej ljudi u Sidneju, zadovoljni što je njihov grad “dobio termin”, organizovali su svojevrsni omaž pevačici koja je za četiri godine karijere osvojila status eminentne gej ikone. I u njihovom izvođenju Gaginog (Lady Gaga) hita “Born This Way”, pod otvorenim nebom na ulicama grada, mogli smo da vidimo i razumemo nekoliko stvari. Prvo mesto pripada slobodi, ali to se u civilizovanim društvima podrazumeva. Bilo bi čudno da u zemljama u kojima gej barovi, ukoliko to žele, na vrata lepe etiketu “straight friendly”, dok u Beogradu jedan jedini klub i tek dva, tri kafića, biraju što manje upadljivu lokaciju, a da to ipak ne bude neki teški Medak ili Konjarnik – dizati pompu oko slobode za bivanje onim što jesi. Ali, nije samo o toj slobodi reč.
I sloboda stilova u prezentaciji sopstvene seksualnosti, ukusa, estetike, a sve pod okriljem Gagine ekscentričnosti, više je nego impresivna. Ima tu i ljupkih dečkića sa koledža i napadno kostimiranih draq queens i mišićavih gej vatrogasaca i ljubitelja S&M u krevetu i van njega. Okupili su se i beli i crni i žuti i crveni. Došli su visoki i omaleni, debeli i mršavi, fit i otromboljeni, nežni i agresivni. Na ravni ikonografije bilo je tu i teškog glamura i nezamislivog treša i perli i perja i šljokica i najlona. Ponavljam nebo je i dalje otvoreno, Sidnej je okupan prepodnevnim suncem, svako ide za svojim poslom dok ekipa složna oko toga da “there’s nothin wrong with lovin’ who you are” radi svoje.
Gaga je, iz ljubavi ili ćara, nebitno, ohrabrila homoseksualni deo planete da napreduje u samopoštovanju. Njena LGBT himna popularizuje nekoliko decenija staru naučnu istinu “rođeni ste/su takvi” i pokušava da je utuvi u glavu i farmeru sa Srednjeg Zapada i konzervativcima iz Severne Koreje. Kao takva, pesma je učinila više za “gej stvar” nego teoretičari svih zamislih pravaca i profila zajedno. Ali, vratimo se na Balkan. To je ono mesto gde tzv. običan čovek kuburi sa onim, u odnosu na seksualnost, još elementarnijim samopoštovanjem. Krajnje ljudskim, svedenim na pitanje šta jeste biti čovek. I sad, u takvim uslovima, gde se poslednji gram dostojanstva grčevito čuva, neko mašta o gej ikoni koja će, bez dileme, straha i proračuna, osim kićenja “laskavom titulom” napraviti konkretan iskorak u suicidni otvoreni angažman. Mašala. Da nam nije malo mnogo? Ipak, desilo se.
Kod nas je to i dalje, kao što je svima jasno, političko pitanje. Još uvek se računa i “diluje” sa većinskim, dominantnim raspoloženjem naroda kojem je kursadžijski humor, taj BB show tranzicione Srbije, melem za dušu i lek za svaku ranu. A s njim u paketu i nedeljivi pogled na svet koji svakog, iole feminiziranog, mladića markira kao figuru za pošalice o “saginjanju”, a odmah zatim i pošteno prebijanje.
Lateks i perle na Terazijama? Kožne hot pants u Kolarčevoj? Malo šminkice i štrasa na platou ispred “Moskve”? Mislite o tome kada optužujete gej aktiviste za nedostatak kreativnosti i mašte, odnosno, za puko političarenje i pamfletizam. Možda im je u genima, možda su, što se kaže, tako navikli, ali očigledno je da nije samo to. Kad bi se usudili da budu kreativni u skladu sa sopstvenom prirodom vi biste to doživeli, kao i uvek do sada, kao provokaciju, izazivanje, drmusanje kaveza (a kavezu baš fino, komforno), boleščinu, i silovana devojka bi ponovo bila optužena zbog toga što je nosila minić. A ko će ga nositi ako zgodna cura neće? Nemojte da ispadne da je samo u mantiji sigurna. To bi značilo pristajanje na pravila igre, na vama prihvatljiv model. Ali, u tom slučaju od kreativnosti – nema ništa!
Ipak u međuvremenu…
Fotografija koja prikazuje malo provoda sa gej ikonom koja je otišla korak dalje od “hvala vam na tituli, drago mi je”. Sad, što naša Gaga nije odrasla na Lakanu, sazrevala uz čist džez i zabavljala se isključivo sa tipovima poput Jovana Bajforda (Byford) ili Gordana Kičića – izvin’te, ima i takvih primeraka, ali se nešto ne čuju. Uostalom prema svecu i tropar! Scenografija je balkanska, igračice izgledaju kao dospele iz nekog spota Dr Iggija, dečko je spreman da se razodene pred svojim idolom, inače farmerke upućuju na to da je bio “sveden” k’o za sistematski pregled. Sve je prečišćeno, sterilizovano, heteroseksualno do poslednje dirke na sintisajzeru.
Ja volim da preteram, ne zameri...
Ostalo je u vazduhu. U sporazumevanju idola i fana. Ona peva, pretpostavljam šta će da mu radi, on zamišlja da mu neko to i uradi. Ili obrnuto. Sve su kombinacije dozvoljene, kao kod ekipe u Sidneju. Ali samo u mislima.
Ne naročito "ukusni", ali hrabri pokušaji: iz gay kluba "Pleasure"
Mare Novak je gradski gay dokoličar, prezaposleni posmatrač i solidan igrač. I virtuelno i realno neočekivan. Potražite ga na blogu “Underdogs of Love” i “be affraid, be very affraid”. Na Twitter-u više nego koristan.
