Ima perioda u životu kada vam se čini da jedino možete da odustanete, pošto ništa ne možete – sve je beznadežno i besmisleno i umorili ste se pokušavajući. A i svi vaši pokušaji su bili uzaludni. Zato ne vredi više ni pokušavati. Šta ćete da uradite? Da legnete i odustanete? Ali ni to nije baš izvodljivo, kad ste živi, onda prosto morate da živite. Da pregurate dan. Pa onda sledeći. I tako redom.
Vreme neće stati jer ste se vi zaglavili, malodušni ste i sumorni. Nekako morate prebroditi dan pred sobom. Čak i ako ga celog prespavate, opet ćete se probuditi sa istim frustracijama, strahovima i beznadežnošću. Zato biste baš mogli da radite i nešto produktivno. U inat depresiji, u inat bezvoljnosti i beznadežnosti. U inat odustajanju. Radite bilo šta – sređujte kuću, oštrite noževe, pakujte kese, odledite zamrzivač, oribajte rernu. Možda se zbog toga nećete osećate naročito bolje sledećeg dana, ali samo nastavite i za neko vreme, kad opet dođete k sebi, bićete zahvalni zbog toga što ste se podvrgli disciplini, umesto da podlegnete očajanju.
To što ste u nečemu podbacili, doživeli neuspeh, ne znači da ste uzalud potrošili i izgubili vreme i energiju koju ste ulagali u to. Ako ste radili ono što volite i provodili vreme sa nekim koga volite, to nije izgubljeno vreme, iako su krajnji rezultati izostali. Zato ne treba da prestanete da ulažete u svoje strasti, nije bitan krajnji cilj, bitno je kako se osećate dok ste na putu ka njemu.
