Verujete li u one nestvarne ljubavi na prvi pogled? U one ljubavi kada se sve kockice nenadano slože? Sigurno ste čitali o mnogim parovima kroz istoriju čije su ljubavi proslavile njihova imena. Pred vama je priča o ljubavi dva izuzetna nobelovca, Marije (Marie Curie) i Pjera Kirija (Pierre Curie). Njih, doduše, nije proslavila ljubav, već ogroman trud i rad na svojim istraživanjima, ali ih je velika uzajamna ljubav, svakako, pratila kroz život. Jedna od najpoznatijih romansi svih vremena počinje upravo kada su se Marija i Pjer prvi put sreli.
Jedan od najpoznatijih parova koji je stvarao zajedničkim snagama
Većinu svog vremena ona je provodila čitajući knjige u biblioteci ili laboratoriji. Ubrzo je zaintrigirala mladog Pjera, koji je tada bio na doktorskim studijama. Nije ni ona ostala potpuno ravnodušna. Istina, Pjer joj se dopao, ali ne u ljubavnom smislu. Iako je tada imao 35 godina, izgledao joj je mladoliko. Oduševila ju je njegova jednostavnost i ubrzo su postali prijatelji. Bila je presrećna što ima sa kim da podeli svoje ideje i što ima osobu od koje može da zatraži stručno mišljenje. Na sve načine pokušao je da osvoji njeno srce, čak ju je nekoliko puta i prosio. Pisao joj je mnogo, a neka pisma su sačuvana od zaborava, te i dan-danas postoje. Njoj je, međutim, više od svih njegovih ljubavnih izjava značilo što Pjer razume koliko njoj znači nauka. O tome je govorila i svojoj sestri u brojnim poslatim pismima. Pjer ju je smatrao svojom srodnom dušom, jer je delio istu strast prema fizici. Međutim, ona nije mnogo marila, jer je u to vreme njena jedina ljubav bila nauka. Upornost mu se, ipak, isplatila, te je Marija prestala nemilosrdno da ga odbija. Konačno je pristala da se uda za njega davne 1895. godine pošto je identičnu strast prema nauci pronašla i u svom budućem suprugu. Deo novca koji su dobili kao poklon za venčanje, potrošili su na kupovinu bicikala na kojima su, tokom svog medenog meseca, obilazili Francusku.
Bicikli su koristili za rekreaciju nakon napornih dana rada
Nakon što su ljubav ovekovečili brakom, otpočela je njihova veličanstvena i veoma uspešna karijera gde su stvarali zajedno, kao partneri u ljubavi i nauci. Nisu bili mnogo društveni, ali su bili veliki sanjari. Kirijevi su se doslovce razumeli bez reči, a noću su spavali čvrsto zagrljeni i pripijeni jedno uz drugo. Često su noću, držeći se za ruke, pohodili svoju laboratoriju u mukotrpnom poslu izdvajanja čistog radijuma. Naučni rad ih je toliko zbližio, te su postali ubeđeni da nikada ne bi ni pronašli bolje životne saputnike za sebe. Već nakon tri godine zajedničkog života i rada, ovaj fascinantni naučni duet i bračni par otkrio je polonijum i radijum, a Nobelovu nagradu za fiziku osvojili su 1903. godine otkrivši zajedničkim snagama radioaktivnost.
Talentovani genijalci istraživali su danonoćno
Njihova iskrena ljubav, međutim, nije bila dugog veka. Marija je izgubila svog životnog saputnika tužne 1906. godine kada je poginuo u nesreći stradavši pod točkovima konjske zaprege. Skrhana bolom, Marija se potpuno izolovala i nikada više nije pokazala ni tračak radosti. Jedinu utehu pronalazila je u svoje dve mile kćerke i u nauci, kojima je pripadala celim bićem. Radeći do krajnjih granica iscrpljenosti, postala je usamljena, depresivna i tajnovita. Čak je pisala i dnevnik u kojem se obraćala svom Pjeru kao da je još pored nje. Uprkos svemu, nastavila je naporno da radi i uspela da postane prva žena koja je osvojila dve Nobelove nagrade.
Iako joj je Pjer nedostajao kao suprug i partner u poslu, uspela je sama da dođe do još jedne nagrade
Četiri godine od smrti voljenog Pjera, Marija se našla u središtu velikog skandala. Postojale su priče o njenom “obnovljenom” ljubavnom životu sa fizičarem Polom Lanževenom (Paul Langevin). Postoje sumnje da su se tajno sastajali u jednom stanu u Parizu tokom jedne godine i da je on napustio svoju porodicu zbog burne veze sa Marijom. Javno je osuđivana zbog ovog skandala iz kojeg se jedva “iščupala”. Umrla je 1934. godine od leukemije usled izlaganja radijaciji. Sahranjena je pored svog supruga, a krajem prošlog veka njihovi ostaci su preneseni u Panteon u Parizu. Ljubav Marije i Pjera jedinstvena je zbog toga što su delili interesovanja i u svemu bili kao jedno. Delili su i dobro i zlo, vrhunac slave su dočekali zajedno, a iza sebe ostavili velika dela. Uprkos brojnim pričama o njoj i njenom ljubavniku Polu, jedno je sigurno: nikada nije prestala da pati za svojim milim Pjerom, čovekom koga je istinski volela.
Marija i Pjer sa svojom starijom kćerkom Irenom
Marina Luković je diplomirana novinarka koja za sebe kaže da je jedno bedno piskaralo i dosada koja svuda voli da gura nos. Obožava putovanja, čokoladu, Mini Maus, svoje prijatelje i smeh do suza. Veliki je optimista a paničar po potrebi. Uvek je spremna da pomogne drugima. Ne podnosi ljudsku glupost, licemerje i primitivizam. Životni moto joj je Carpe Diem, a vodi se i onim “Dream Big or Go Home!”
