Kad se zaglaviš u vezi koja nije prava, ostaješ neko vreme zaglavljena i zauzeta pokušajem da je definišeš i postaviš u neki prihvatljiviji koncept. Razum ulaže napor, srce pokušava da sarađuje. Osećanja postoje, ali su nekako promašena – ne stižu do onog kome su upućena i usput gube snagu koju imaju u početku, a ono što dobijaš zauzvrat, uglavnom te samo povređuje. Zamalo veza te ostavlja nedorečenom, neiskazanom i nezadovoljnom. Vi ste kao par, ali to se negde podrazumeva, umesto da se neguje i gradi. A i to što se podrazumeva, nije ono što ti misliš o parovanju. Možda svaki vikend provodite zajedno (tokom nedelje se povremeno dopisujete, a ponekad se i vidite), gledate filmove, idete u šetnju, ali u vašem odnosu, prisnost je ograničena uglavnom na trenutke bez odeće.
Kad u taj deo veze uložiš celu sebe, u pokušaju da kroz telesni kontakt izraziš, daš i dobiješ sve one emocije koje ne stižu do cilja, još više se zaglaviš. Dospeš u situaciju da se pitaš da li ste zajedno samo zbog seksa i da žestoko sumnjaš u to da seks (pa čak i najbolji na svetu) ima moć da vas održi na okupu. I u pravu si, jer nema.
Ne postoji toliko dobar seks, koji može da popuni rupe u bliskosti na drugim nivoima, nedostatak poverenja i duševnog mira, manjak radosti i potvrde same sebe u tom parovanju.
