Ljubav je zamka u koju si tako dugo želela da upadneš, a onda te prošlo. Naučila si da budeš sama, a zatim si počela da uviđaš prednosti singl statusa, a zatim da istinski uživaš u slobodi i nezavisnosti. I taman si mislila da si sredila svoj život po svojoj meri, počela si da uživaš u onoj zdravoj sebičnosti o kojoj si toliko slušala i pitala se šta to zapravo znači – saznala si, osvojila si je, stavila si sebe na prvo mesto, postala si centar svog života i osećaš se kao kraljica sopstvenog unutrašnjeg kraljevstva.
Osećaš se moćno i misliš da si prevazišla zamke ljubavi, prosto si bezbedna u luksuzu svoje samoće, u nadmoći svojih novootkrivenih stavova, nove energije i snage koju si pronašla u sebi. Flertuješ otvoreno i slobodnija si u svom ophođenju prema muškarcima nego ikad – oni ti više nisu pretnja, ne ugrožavaju te, ne predstavljaju pretnju. Tek sada si i postala svesna da je ranije tako bilo i da si se tako osećala zato što si u vezama razvijala osećaj da nekome pripadaš i prilagođavala se tome. Nisi bila sva svoja, a sada jesi i misliš da si bezbedna, da si to prevazišla i da više ne može da ti se desi da nekog drugog staviš ispred sebe, da se “umanjiš” i prilagodiš nekome. Da, da, opušteno.
I onda sretneš nekog ko ti se baš sviđa i uz koga se i dalje osećaš opušteno, stupaš slobodno u njegov intimni prostor u koji te on rado prima, povezujete se sa osećanjem raskošne međusobne velikodušnosti, prosto se takmičite ko će kome više dati i pružiti. Divno. Sva si svoja, a neko ko je sav svoj, ima privilegiju da deli sa tobom uživanje u slobodi ljubavi. Jer si upravo to otkrila u odnosu sa nekim, po prvi put. Zato što si to tek sada i mogla da otkriješ. Ah, kakav zanos, kakav uzlet, kakvo rasterećenje, divna li je ljubav bez upadanja u zamku.
