Pokušavajući da upravljaš svojim životom nailaziš na ogromne prepreke – neke stvari ne možeš da kontrolišeš i ne možeš njima da upravljaš, pa onda radiš ono što možeš. Brineš. Plašiš se. Frustrirana si, nervozna i nesigurna. Najvažnije pitanje tvog života i tvoje budućnosti – pitanje ljubavi, braka i porodice, ne možeš da rešiš samo tako što ćeš rešiti da ostvariš ljubav, brak i porodicu, jer to ne zavisi samo od tebe. Potreban je onaj pravi, sa kim to možeš. I zato je veliki deo tvoje energije stalno usmeren na traženje onog pravog, na napore da ga prepoznaš i da mu pružiš šansu, da ga ne pomešaš sa onima koji ti upućuju poglede negde sa ruba tvog vidokruga i koji te zapravo ne zanimaju, da ne izabereš nekog potpuno pogrešnog, zato što osećaš veliki zanos i emotivni naboj, da ne upropastiš ono što je najvažnije, jer nisi bila dovoljno odgovorna, pronicljiva i pažljiva.
U tom naporu, da upravljaš putevima svog srca – što je poput splavarenja niz vodopade – stalno osećaš naboj, grč i strah. Zapravo, toliko si navikla na to, da uopšte i ne znaš koliko si u strahu, u grču i pod nabojem, dok ne sretneš onog pored koga se odjednom opustiš i prestaneš da se plašiš.
