Naravno, postoje i stranputice na kojima zaglavimo, zaostanemo, izgubimo svrhu i prestanemo da se razvijamo kao ličnost i duhovna bića, a otuda i strah od kretanja pogrešnim putem. Nekako uvek ispada da je pravi put ka smislu i ispunjenju, onaj kojim se ređe ide, a kad se nađemo na tom ređem putu, osećamo se drugačije, osećamo podršku Univerzuma, mada ponekad ta podrška liči na guranje i šutiranje.
Ono na šta ovaj tekst pokušava da ukaže, jeste šta se dešava kad ti se stvari istrgnu iz ruku i kad planovi krenu naopako. Verovatno te Univerzum upozorava da ne radiš ono što je najbolje za tebe, odnosno, pokušava da te preusmeri i kreira okolnosti koje će tvoj put iskomplikovati, ali u onom pravcu u kome treba da se krećeš.
Kad to počne da se dešava, pokušaj da ne paničiš i dramiš, nego da sagledaš širi kontekst – a ako to ne možeš, jer su događaji dramatični, onda prihvati to što se dešava i ponizno čekaj momenat kada ćeš biti u stanju da stvari vidiš iz šire perspektive. Sudbina nije protiv tebe, nego upravo nastoji da te navede da je ostvariš, ali pošto se to razlikuje od svega što si zamislila i isplanirala, onda život deluje prosto okrutno i besmisleno. Ali nije tako, sve se događa sa (višim) smislom i razlogom, samo mi ponekad omanemo, pa taj smisao nikada ne otkrijemo i razloge nikada ne shvatimo.
Pomozi sebi u prihvatanju i učenju životnih lekcija. Veruj da postoji poredak i smisao i da ćeš naći sebe u njima, veruj u sebe, radi ono što možeš, usredsredi se na stvari na koje imaš uticaj, prihvataj one na koje nemaš, ostani otvorena, sagledavaj i uči.
Naslovna fotografija: instagram.com/fasheditorials
Brankica Milošević
