Ne možeš tek tako da pustiš
Kad se nečim baviš, ti preuzimaš punu odgovornost za to. Ne uspeva? Pa dobro, samo treba da veruješ da će uspeti i da nastaviš. Nije tvoje da sumnjaš, nego da daješ sve od sebe. I tako se ti godinama baviš stvarima od kojih bi drugi odavno digli ruke i ne odustaješ, jer ti nisi izdajica i oportunista, tvoje tvrdoglavo srce je lojalno i istrajno, preko granica zdravog razuma.
Vidiš uvek najbolje u ljudima
Oni koji te poznaju i vole ponekad ti ovo kažu kao prekor. Ljute se što u luzerima i barabama vidiš nešto bolje od onog što jesu, što se trudiš oko onih koji to očigledno ne zaslužuju, što prosipaš bisere pred svinje. A kao da ne vide da ti ne možeš drugačije i da te to ispunjava, taj trud i ta vera i da je to možda najbolje i najintenzivnije što će ti neki luzeri i barabe dobiti u životu, da imaju čega da se sećaju, jednog dana kad ispreturaju preko glave sve što su izgubili u životu i kad počnu da žive od sećanja.
Stalno ponavljaš iste greške
Zbog ovoga se i sama ljutiš na sebe. Kad ćeš da naučiš? Nikad. Jer ti to sve već znaš, samo ne možeš ništa protiv divljačke tvrdoglavosti svog srca, kome se ukazala još jedna prilika da se zgnječi u palačinku i polomi na komade.
