„Dići ruke“ znači odustati i to nakon što si dogurala do ivice da više ne možeš da izdržiš pritisak. „Dići ruku“ na nekog drugog, znači udariti ga, povrediti. „Dići ruku“ na sebe, znači pokušati samoubistvo, napasti sebe iz očajanja. Dakle, „dizanje ruku“ ima dramatičan, negativan i opasan kontekst, ali u redu je da se tako osećaš – na ivici, neuračunljiva, opasna po sebe i druge, spremna na očajničke poteze. Svako prođe kroz to – tu i tamo. Možda su to životne prekretnice, možda trenuci u kojima rešavaš da odbaciš ono što te sputava, da više poštuješ sebe i svoj život, da postaveš granice i da najzad staviš sebe na prvo mesto, ali ovaj put stvarno. Ali ako se osećaš spremnom na očajničke poteze, seti se ovih istina o sebi i svom životu… 

Zaslužuješ da osetiš istu ljubav koju pružaš. Vredna si ljubavi, samo zato što postojiš. 

Nisu sve promene pozitivne u početku. Negativna osećanja nisu jednaka negativnim ishodima. Veruj svom srcu, rast je u toku. 

Još uvek imaš vremena da budeš sve što želiš. Da uradiš sve što si uvek htela. Da se oslobodiš ljudi koji nisu dobri za tebe, da se zaljubiš u nekog ko će te voleti kako zaslužuješ, da shvatiš šta želiš da radiš sa svojim dragocenim životom. 

Ako danas ne možeš da se nosiš sa svime što te pritiska, u redu je. Mnogo toga se dešava i sada treba to da osećaš, duboko. U redu je što si umorna. U redu je da se osećaš malodušno i na ivici „dizanja ruku“. Uradi ono što možeš – oseti sve što osećaš. 

Ne dozvoli da te postupci drugih uvere da nisi dovoljno dobra takva kakva si. Budi jaka u onome što jesi. Napravi pauzu kad crne misli počnu da te opsedaju, udahni duboko kroz sve strahove i brige, udalji se od sebe i posmatraj stvari „odozgo“. Neverovatno je i čudesno iskustvo jednostavno biti živ. Odabrana si da budeš ovde, u ovom životu, u ovom telu, u ovom vremenu. Pripadaš ovde. 

Ti si razlog što neko veruje u dobrotu ljudi. Neko ti je zahvalan, divi ti se i poštuje te. 

Nemoj biti stroga prema sebi što ne poštuješ odmah i uvek svoju unutrašnju istinu. Slušaj svoju intuciju i budi ponosna na sebe svaki put kad ti pođe za rukom da je poslušaš. 

Ti si drago biće i lako te je voleti. Sa svim svojim greškama i slabostima, vredna si ljubavi, ljubav je u tebi i voliš sebe. Reci svom srcu „čujem te, volim te“ – što više ljubavi pružaš sebi, više ćeš ljubavi iskusiti. 

Diši i nastavi da dišeš. Usredsredi se na svoj dah, na osećanje disanja. Kad ne možeš da misliš ništa razumno, kad ne možeš da činiš ništa konstruktivno, kad si spremna da „digneš ruke“, samo sedi i diši – dok ne osetiš mir. 

Sve će biti dobro – ponavljaj to sebi, čak i ako ne veruješ u to. Reci to glasno. 

Možda nisi tamo gde želiš da budeš, ali si tu gde treba da budeš. Stići ćeš tamo kuda si krenula. 

Ono što sada nema smisla, imaće jednog dana. Ne možeš sve da razumeš odmah, ponekad moraš da prihvatiš i nešto što nikada nećeš razumeti. To je skromnost. 

Možeš da podneseš i učiniš više nego što misliš. Pogledaj dokle si stigla, šta si sve naučila. Odaj sebi priznanje. Jača si nego što misliš, priznaj svoju unutrašnju snagu. 

Comments