Da li sam prokurvala svoju mladost? I to jeftino? Pa, možda. Nije mi žao. Ako sada izgledam kao madam kornjača, sa lepim umornim očima koje su se svačeg nagledale, to je ono što sam zaslužila. I to je ono što mi služi. Integritet, bato. Ne može to bez sekire i pesnice.
Moji glasovi razuma zapečatili su procenu. Ćerka mi je rekla “to nisi ti, ta šminka ti ne ide uz karakter” i mnogo mi je laknulo kad sam to čula. Moj sin, čuveni estetski kritičar, izjavio je “izgledaš stara, k’o da imaš pedeset godina”. Ali ja jesam stara i imam pedeset godina. “Ne, ovako bez šminke izgledaš mnogo mlađe.”
Amen.
Nema tog komentara koji tu može nešto da doda ili oduzme, jer to je istina.
Poluvekovnom licu, umetničkom delu hiperrealizma, ne treba ulepšavanje, nego podilaženje karakteru. Ali ne bih se odrekla ni jednog sirovog umetničkog poteza, ne bih ispeglala ni jednu boru, ni jedan karakterni marker. Bilo bi to skrnavljenje. Još gore, to bi bila izdaja.
Jer, ja verujem tom licu. Svaki put kad ga ugledam, osećam se kao da vidim dragu prijateljicu, na koju uvek mogu da računam.
Mada, možda ipak počnem da crtuckam obrve, to mi nekako ide uz karakter.
Naslovna fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Aleksina Đorđević
