U periodima kada se zaglavite (a oni mogu da potraju danima i mesecima) i kada vam se čini da nećete proći kroz to, da vam je suviše teško i da više nemate snage, setite se onoga ranije. Jer, bilo je noći koje ste proveli strahujući da teskoba neće nikada proći i dugih dana kada ste sumnjali da ćete završiti u nekoj ustanovi. Izašli ste iz tih perioda, prebrodili ste, niste ostali nasukani, niste poludeli. Nećete ni sada.
Setite se kako ste se osećali poraženo, dok su dani bez radosti prolazili. Vreme je prolazilo. Jednog dana, nešto vam je donelo malo olakšanja, ugledali ste tračak sunca u tami. Posle se svetlost malo po malo širila i jednog momenta ste shvatili da će biti u sve u redu i da je uvek sve u redu, čak i onda kada uopšte to ne osećate. Shvatili ste da ne možete da osetite to, jer ste zatrpani teškim energijama straha, brige, nesigurnosti, osećanjima poraza, krivice, uzaludnosti.
Videli ste, svedočili i učestvovali u tome – svetlost razumevanja je polako razgonila mrak i na kraju ste došli k sebi. Bili ste preplavljeni, poplava se povukla, mogli ste da sagledate štetu i da se sa njom nosite i da budete svesni da je tako i trebalo, da je to bila važna lekcija za vas, bez koje ne biste bili to što jeste. Svako iskušenje ugrađeno je u vaš integritet, leglo je na svoje mesto i dalo ton, dubinu, perspektivu i boju slici vašeg života.
