Ponekad, strah je igla na vašem kompasu, koja podrhtava pokazujući vam pravac. Ponekad, strah se pojavljuje da bi vam omogućio da se sa njim suočite, da ga prevaziđete i da nastavite.
Naravno, to nije svaki strah – ponekad je strah upravo upozorenje da ste krenuli tamo kuda ne treba da idete, ali strah je uvek znak upozorenja koji vam ukazuje na nešto važno. I potrebno je da naučite da razlikujete vrste straha, jer postoji i ona koja dolazi da vam pokaže da treba da pomerite granice. Da napravite još jedan korak u svojoj karijeri. Da rizikujete i krenete za svojim snovima. Da iskoračite iz svoje zone komfora. Da istražujete i saznajete.
To što ste uplašeni pred nepoznatim, ne znači da nemate snage, znanja, ili da na bilo koji način niste spremni. To znači da vam je važno ono što se dešava i da ne želite da pogrešite. Da vam je stalo.
Nalazite se pred nečim novim i treba da se pokažete – nemate vremena za generalnu probu, sam život je niz improvizacija na otvorenoj sceni, koliko god uigrani bili. Osećate da treba da prihvatite izazov, ali oklevate i osećate otpor da se pokrenete. To su normalna osećanja i svako ih ima. Ali, ne odlučuje svako da napravi korak i da se odvaži. Mnogi se povuku i utvrde se iza poznatih granica. Oni hrabri se usuđuju, uprkos strahu. I oni nisu hrabri zato što se ne plaše, nego upravo zato što osećaju strah, ali shvataju da je to deo izazova i odlučuju da krenu, iako se plaše.
