Trebalo bi da prepoznate te prilike i da ih iskoristite – ono što vam dođe, što „završi na vašem pragu“ sigurno je vama i namenjeno, iako to niste ni tražili, ni očekivali. Broj takvih prilika nije beskonačan, manji je nego što mislite. Prihvatite ono što je došlo – a prihvatiti ne znači samo trpeti, nego prigrliti to nešto neželjeno, kao da je to baš ono što ste od sveg srca želeli.
Stvari stoje ovako – ako se prilika za promenu ukazala, ako vam život donosi promene, to je zato što su vam promene potrebne. To što niste svesni – još – da su vam potrebne, ne računa se. Shvatićete, ako sarađujete. Vidite, ono što je dobro za vas, često je bolno i vrlo neugodno. Nije lako. Ne možete sa smeškom utrčavati u promene, veselim dečijim poskocima, nošeni poletom i radošću (možda možete, ali još ne), uglavnom zato što više niste dete, što je dete u vama isprepadano, skriveno u mraku, zanemareno i osujećeno i što kao odrasla osoba shvatate stvari smrtno ozbiljno. Dramite. Hteli biste da vam se desi nešto lepo, ili barem da stvari ostanu takve kakve su, poznate, ako ne i naročito dobre. Lako je romantizovati ono što je udobno. Lako je poverovati sopstvenim pričama o tome kako ste baš tamo gde želite da budete, lako je držati pažnju na svojim vrlinama i nalaziti opravdanja i objašnjenja zašto ne treba da nešto promenite. Ali to je obična magla. To je laganje sebe, povlađivanje svojim slabostima, svom strahu, inerciji, lenjosti, malodušnosti.
View this post on Instagram
Kada morate toliko da se potrudite da ubedite sebe da je nešto ispravno, to je zato što duboko u sebi znate da nešto nije u redu.
Ne brinite, sve vreme ste na pravom putu, a kad se sudarite sa promenama koje vam potresaju život, vaš put vas je doveo dotle i to je u redu. Samo što možete da zaglavite u trusnom području, osećajući da treba nekako da se pomerite s mesta, da proširite perspektivu, ali ne znate kako – ne vidite izlaz. Da biste ga videli treba vam šira perspektiva, a da biste je proširili, morate se pomeriti sa mesta na kome ste. Upadate u paradoks i prilika prolazi, vi nastavljate na isti način i osećate se malo zbunjenije i umornije nego pre, zid oko vas je napukao, ali je malo viši… Shvatate promenu kao kaznu, ljutite se na život, na Boga, na sve oko sebe, sažaljevate sebe i nastavljate da dramite. Sada morate malo više da se potrudite, da bi drama bila ubedljiva.
