Prvi put kad sam osetila da mi je neko potreban, smrzla sam se. Kosti su mi se naježile. Jbt, meni je neko potreban, jer ne znam kako bih ovo sve izvela sama. Ili znam. Ne bih izvela. Nešto bih isekla, nešto odbacila, negde napravila kompromis, negde se nategla do pucanja, ali ne bih izvela to – jer, to je izvedba u četiri ruke. Naravno da govorim o muškarcu, partneru. Tada sam možda prvi put i osetila šta bi partnerstvo možda moglo da bude. To nije izgaranje, strast i vožnja, euforični uzleti i duboki spustovi, to nije poslastica koju sam uvek umela sama sebi da priredim, služeći se nekim muškim posrednikom. Ah, zloupotrebljavala sam svoju potrebu za intenzivnim osećanjima. Drogirala sam se osećanjima. I upotrebila sam “potrebu” i “osećanja” u istoj rečenici, kao da to nije najgrđe svetogrđe.
Znam da umem da soliram. Ali solo je dosadan i naporan kad predugo traje, prosto para uši. Saglasje sa drugim instrumentom je baš do jaja. Što verovatno znaju svi normalni, koji znaju da ne moraju sve sami, da imaju na koga da se oslone, da je skroz u redu da im je neko potreban, kontam. Ne znam da li znaju i da je u redu kad onaj ko im je potreban nije tu, pa moraju solo. I u tom grmu neznanja šuška zec sumnje, u potrazi za šargarepom želje i kupusom potrebe.
Otvorim se i budem ranjiva pred nekim ko mi je potreban. I on tačno zna zašto mi je potreban i kako i kada da uradi ono zbog čega mi je potreban. I onda želim da stalno bude tu, jer mi je potreban. Sebično? Neka je, istinito je. Da li su nam drugi uvek potrebni iz sebičnih razloga (opa, zeko, kupus na vidiku)? Ili bismo ih želeli i da nam uopšte nisu potrebni (i šargarepa, al’ slabije)?
Uvek kada sam želela ono što mi je potrebno, to se ostvarilo. To je moć bezuslovne želje. Kad nisam znala šta mi tačno treba, a želela sam koješta, ništa se nije dešavalo, osim frustrirajućih dnevnih košmara. Potreba želji daje moć, snagu i težinu. Zec u poslovičnom grmu je u tome što često dobijamo ono što nam treba, iako to uopšte nismo želeli i onda nemamo pojma da imamo sve što želimo, jer nam se želje nisu ostvarile. Kontradiktorno? Pa neka, istinito je.
