Ako znate šta treba da iscelite kod sebe, ali ne znate odakle da počnete, moraćete da verujete procesu isceljenja, čak i onda kada je neprijatan, zahtevan i bolan – zapravo, naročito onda. 

Pre svega, verujte onima koji su vam bliski, poznaju vas i imaju u vidu vaš najbolji interes, oni imaju širu perspektivu i jasnije vide vašu situaciju od vas samih. Zatim, verujte onima koji su prošli kroz to kroz šta vi prolazite sada, koji su bili tu gde ste vi sada i izašli su sa druge strane. Oni će imati za vas dragocene smernice i savete. Verujte procesu – neće ići glatko, ni brzo, ni onako kako očekujete, ali ići će onako kako treba. Ako mislite da znate kako treba, to je onaj deo gde ne možete da verujete sebi. I proći će dosta vremena pre nego što se toliko povežete sa svojim sopstvom, da možete verovati sebi, pre svega. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mao.ge (@mao.ge)


Kada ste u bolu i patnji, vaš nervni sistem je traumatizovan, ne možete jasno da razmišljate, a vaše telo je preplavljeno hemijom koja podstiče preterana i suprotstavljena osećanja. Hteli biste da prestanete da vas boli, da otupite osećanja, da vam ne bude tako grozno i neugodno sa sobom, ali nema načina da požurite sa tim. Prvo morate prihvatiti bol, povređenost, preplavljenost i neugodnost. Morate iz dana u dan živeti sa tim da vam nije dobro, ali da možete da funkcionišete i tako oštećeni. Držite se osnove – dnevne strukture i rituala. Ustajanje u određeno vreme, kafa, tuširanje, doručak – možda sve to činite bezvoljno i najobičnije stvari vam predstavljaju napor, ali držite se toga. To su stvari na koje možete da utičete, koje možete da birate i koje nikakva kriza ne može da vam oduzme. Možda morate da uložite napor da se obučete, da otvorite prozor, namestite krevet, ali nastavite to da radite, zato što time sebi jasno pokazujete da to možete, da se život odvija i da i dalje učestvujete. 

Kad počnete da se osećate malo bolje povodom onog što možete, učinite još ponešto – umirite svoj um meditacijom, disanjem, dugim šetnjama. Razgovarajte sa bliskim osobama, otvorite se, potrebno je da čujete sebe. Ako vam je to naporno, pišite. Vodite dnevnik, ili, još bolje, pišite blog. 

Comments