Pomislili da Beograd trese rokenrol groznica, uz svu prašinu koja nam je izjedala pore, previsoke cene pića, ali sa prilikom da slušamo kvalitetne bendove za džabe. Ne može se poreći da je nastup benda Simple Minds ispred 100.000 ljudi bio pravi spektakl, ali takođe smo uživali nastupima Negativa, Riblje Čorbe i mnogih drugih. Iako smo mislile da ćemo pisati o večeri na kojoj je posećenost bila možda najveća u istoriji festivala, o nastupu benda S.A.R.S., koji nam je bio favorit te, treće večeri, ali i Kerberima, koje smo imale priliku da prvi put čujemo, to veče će ipak ostati upamćeno po užasu koji nam je priredila nepoznata osoba, iz nepoznatih razloga.
Beer Fest je nastao 2003. godine i svake godine je rastao broj gostiju, ali i broj izvođača. Incidenata ima uvek i svuda, ali su u pitanju izolovani slučajevi, mada niko ne može da zaboravi incident iz 2007. godine, kada je telo dvadesetdvogodišnjeg mladića pronađeno u medveđem kavezu.
Uglavnom, navikli smo na preterano pijane, ne baš kulturne posetioce, često se susretali sa muškim promercima koje vrše malu nuždu tik uz nečiju nogu, samo zato što im se može. Navikli smo i na pomahnitale devojčice, koje prebijene od alkohola, skidaju odeću sa sebe i zaskaču sve što mrda. Tu organizatori ne mogu ništa, mada ne razumemo kako je dozvoljen ulaz svima, a alkohol inače smeju da kupuju samo stariji od 18 godina. Isto kao što nam nije jasno kako je neko mogao da unese nož, a mi ni kesicu kikirikija.
Odvalila se i ograda, povredivši jednu devojku, a nije bilo ni daška vetra, te je ovo veliki propust organizatora.
Sada ovo više nije pitanje Beer Fest-a, već pitanje grada i svih njegovih stanovnika. Slušamo priče o metropolama u kojima niko ne izlazi iz kuće nakon mraka, što je za Beograđane nepojmljivo. Bili smo ubeđeni da su mračni dani ostali tamo gde im je mesto – u prošlosti. Sada nam ostaje da se nadamo da je tako i da je događaj sa Beer Fest-a delo pojedinca, a ne slika stanja nacije.
Vratimo se na sam festival. Napravili smo jednu listu za i protiv, tj. vodič za organizatore, kako bi festival sledeće godine bio bolji.
Plusevi:
– alkohol posle 22h, jer ispijanje istog na +40, u sred bela dana i nije neka zabava
– puno gitarskih bendova
– dobra atmosfera
– nastupi benova Simple Minds, Riblja Čorba, S.A.R.S, Atomsko Sklonište (koji su svirali mnogo bolje nego prošle godine na manifestaciji Novobeogradsko leto), Dubioza Kolektiva (zaduženi za odličpnu atmosferu), Goblini (odlično prihvaćeni od strane publike)
Minusi:
– nedovoljno toaleta
– manjak repetitora
– obezbeđenje u manjku
– ekološka svest ne postoji
– organizacija prevoza
Neki tamo “pametni” će reći da smo sami krivi jer idemo zbog alkohola. To je daleko od istine, jer garantujem da bi se ljudi dobro družili i da je festival girica. Teško da bi neko provodio sate u prašini, još na izuzetno visokoj temperaturi, samo da bi kupio pivo, čija cena je par puta veća od one u podrumu pića.
Fotograf: Jean-François Nicollet
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
Đina Lukić je učenica srednje turističke škole koja modu shvata previše ozbiljno i na nju gleda kao na način života. Obožava šoping i izlaske, a čovek koji je inspiriše je Karl Lagerfeld. Fashion fades, style is eternal.
Jean-Francois Nicollet je radio kao novinar za francuski sajt o muzici, sada je fotograf za klub američkog fudbala ”Belgrade Blue Dragons” i malo “Kragujevac Wild Boars”. Voli pivo, dobru hranu i Peg Bundy.
