Onaj osećaj koji vam govori da je sve u redu, ili vas upozorava da nije, tanušan je i tih i često ga nadjača buka sumnje i neverice i slike najgorih scenarija. I oduševljenje ume da bude bučno i da vas odvede putem razočaranja, ali to sve spada u iskustvo. Iskusniji od nas, predlažu u kojim siutacijama treba da slušamo sebe, a u kojima da ućutkamo unutrašnjeg prigovarača.
Slušajte sebe kada osećate uzbuđenje zbog toga što pokušavate da uradite nešto potpuno novo ili da primenite neki novi koncept, ili da osmislite neku akciju, u kojoj nemate iskustva. Slušajte to unutrašnje bubnjanje nervoze, trnce i žmarce, ili kako već sve opisujemo i doživljavamo telesno stanje uzbuđenja, treme, izazova i nesigurnosti. Kad se tako osećate na dobrom ste putu. Ućutkajte unutrašnju buku, koju podiže strah da ćete ispasti smešni, glupi, nespretni, da nećete uspeti i da će vas zauvek biti sramota. Oni koji poslušaju buku, nikad ni u čemu ne uspeju.
