Nekom neprijatne, nekom ne, postoje stvari koje svako radi, izvodi, dovodi čak do savršenstva, bez problema, ali nekim čudom u prisustvu drugih ljudi, naročito svojih partnera, to postaje komplikovanje za izvođenje. Dolazi do različitih osećaja nelagodnosti, često i zdravstvenih problema.
Reč je o ustručavanju, koje je produkt češćeg viđanja sa partnerom tzv. problem višeg stepena bliskosti. Na različite načine se manifestuje, od blažih oblika nelagodnosti tj. sramote, do fizioloških problema. Smatra se da taj, do sada neimenovani, sindrom češće i u većem broju pogađa žensku populaciju.
Na osnovu različitih stvari koje se inače rade bez ustručavanja, a postaju problem ukoliko je još neka osoba prisutna, možemo izvršiti jednu klasifikaciju. Evo o čemu se radi:
1. Podrigivanje. Sasvim obična fiziološka potreba, naročito prisutna kod onih koji neumereno i brzo jedu i piju. Bebama i mamurnim ljudima je to spas, u nekim kulturama je običaj, a i kod nas je to stvar svakodnevnice. Svakako nije kulturno, muškarci se retko kad ustručavaju, ali kod žena je primećeno da pred partnerima tu sposobnost gube. Izaziva blagu nelagodnost, ako ih iznenadi.
2. Ispuštanje gasova. Teško stanje, propraćeno raznim zvučnim i mirisnim efektima. Samo po sebi izaziva nelagodnost, koja se uvećava kada je neko još prisutan. Kod osoba koje vode računa o svom zdravlju, redovno spavaju, umereno jedu itd. ne pojavljuje se tako često. Što neko nekad reče – “i žene prde”. Njih to jako pogađa. Retko će koja priznati, a ukoliko je uhvaćena pri izvodjenju istog, dobar deo vitalnih funkcija otkazuje, organizam počinje da se preznojava, lice dobija jarko crvenu boju, kod nekih je prisutno mucanje, kao i razni oblici poricanja.
3. Velika nužda. Svi to rade. Muškarci vode diskusije o tome, dok žene isključivo pominju lekarima i to ako su direktno pitane o istom. Sumnja se da ženski deo populacije to i radi. Naročito kada su u dužim vezama. Kao i kod podrigivanja, ta sposobnost verovatno isčezava. Šalu na stranu, i ova najnormalnija potreba svakog stvorenja postaje problem – ženama. Simptomi se javljaju pri nekom dužem ostanku sa partnerom – putovanje, kada ona prespava kod dečka i sl. Manifestuje se suzdržavanjem, bolovima, stanjem pred situaciju br. 2, a zatim slanjem dragog hitno u prodavnicu, puštanjem najjačeg mlaza iz česme, kao i pojačavanjem muzike do daske. Nakon toga, tragovi se prikrivaju, toalet se detaljno dezinfikuje i maskira raznoraznim mirisima, kao da se nikada nije koristio za to za šta je namenjen. Izgleda da je skoro nemoguće izvesti taj čin kada je partner tu, iako smo to nesvesno znali onog momenta kada smo ugledali svetlost dana.
4. Čačkanje nosa i drugih delova tela – češanje/češkanje. Nije diskutabilno da kada se osoba, bilo kog pola, počeše na primer po glavi, u momentu teže odluke, napornog razmišljanja ili prisećanja “gde li su ti ključevi…”, može biti neprijatno. Međutim, neke osobe se češu u “predelu ispod kaiša”. Što se tiče žena, (da ne upiremo prste u beskućnike i ljude različitih nacionalnosti) nema pokazatelja da je opšteprisutno. Kada je iko video žensko da češe genitalije ili grudi? Ali kod muškaraca svih starosnih dobi, i te kako je prisutno. Ne suzdržavaju se ni kada su im devojke tu, a pogotovo žene. Neki tvrde da je genetika kriva, jer je to podsvesno dokazivanje muškosti. Kako god bilo, ova situacija takođe izaziva neprijatnost, ali ne kod izvođača, već kod publike.
5. Čupkanje, brijanje, depilacija. Danas to nije strano ni našim Balkancima. Metroseksualci i seksualno zbunjeni, orijentisani i preorijentisani, davno su to prigrlili. Kod onih koji to rade podeljene su reakcije. Neki se prave ludi i tvrde da nikada nisu radili, bili su oduvek glatki, a neki i otvoreno priznaju. Žene već drugačije reaguju. Noge, ruke, bikini zona i obrve su nešto što bi priznale. Doduše, što se tiče obrva, ni jedna neće priznati da su nekada bile spojene. Neke tvrde da nemaju brčiće. To je donekle i tačno, u salonima se to zove skidanje nausnica, a ne brkova. Bradu, zulufe i dlake na prstima žene nemaju, ni kad imaju hormonskih problema, čak ni kada ostare, da se zna.
Ako partner slučajno vidi ili provali – tako što upadne u toalet u momentu svečanog čina uklanjanja dlaka sa takvih mesta, ili u šetnji tokom predivnog sunčanog dana, dobiće čudan izraz lica, a žene tačno znaju koji. One automatski izmišljaju super-ekstra-mega zanimljivu priču ili problem, u sebi se moleći – “nadam se da nije video, samo da nije video… i ako jeste, nadam se da će zaboraviti, ma pomisliće da mu se učinilo… ma jutros nije bila tu… samo da nije video…”.
6. Duge telefonske pozive oba pola kriju. Muški – jer oni to ne rade, “šta ja imam sa kim i o čemu toliko da razglabam”, a ženski – svaka tvrdi da nije kao ostale i baš ona ne voli dugo telefonom da priča.
7. Samozadovoljavanje i gledanje porno sadržaja. Retko koja devojka će to priznati partneru, kao i dozvoliti da bude uhvaćena u istom. Neprijatnost pri otkrivanju te tajne je velika. Momci će to prećutati. Koja još to devojka može shvatiti da je njima potrebno “hleba preko pogače”. Ali im neće biti nelagodno ako se sazna.
Iva Lekić voli podjednako da komplikuje i pojednostavljuje, čvrsto veruje svom instinktu i ne daje obećanja, jer ih zaboravlja. Ima skoro savršen odbrambeni mehanizam protiv primitivnih oblika života koji nas okružuju. Još uvek ne zna šta će biti kad poraste.
