Govorimo: Nemoj da vičeš, ne besni, prestani da plačeš, nemoj da se smeješ tako glasno…
Deca čuju: Ne izražavaj svoje emocije. Ponašaj se normalno, kako god da se osećaš, potiskuj (nisi normalan ako si suviše radostan, tužan, besan…)
Kako da preformulišemo: Šta te plaši? Kako se osećaš, povređeno, tužno? Šta te najviše povredilo? Šta te uznemirava? Ohrabrite dete da artikuliše svoja osećanja, da ih izrazi i ponašanjem i verbalno, da ih bude svesno. Ako i sami radije potiskujete osećanja i uvek se trudite da se ponašte prihvatljivo i adekvatno, ovo je za vas veliki izazov i lekcija iz slobode, koju možete da savladate uz pomoć svog deteta – deca su spontana i iskrena, a to je dragoceni izvor snage, koji treba sačuvati.
Govorimo: Koliko puta moram da ti ponovim?!
Deca čuju: Glup si i neuspešan, nisi ni za šta…
Kako da preformulišemo: Pokušaj ponovo, znam da ti to možeš, hajde da probamo zajedno. Ako se radi o nečemu što uporno zahtevate od deteta, tiče se kućnih pravila i vođenja računa o potrebama drugih, napravite strategiju, jer vam ne vredi da se ljutite – dečija priroda je egocentrična i deca ne misle na potrebe drugih, nisu ih svesna. Dogovorite se sa detetom kako će se lakše setiti o čemu treba da vodi računa – napravite podsetnike i stavite ih na odgovarajuća mesta, neka to budu vaše šifre i tajni jezik znakova.
