Hvalimo se kako smo otvorene, komunikativne, kako možemo da pričamo sa svima o svemu, a onda se jednog jutra probudimo osećajući se prazno, utučeno, tužno i ravnodušno, a šta nam je – ne znamo, ne umemo da objasnimo, nastaje muk kada treba progovoriti o tome što se krije unutra, nedostaju nam reči. Reči, kojih je bilo tako mnogo, koje su se prosipale na sve strane ne štedeći se i ne mereći, sada presušuju i zakazuju pred osnovnom funkcijom – komunikacijom.
Kada se osećaš loše, koji god razlog da je u pitanju i koje god da je specifično stanje u pitanju, tražiš način da ispoljiš tu emociju, da je materijalizuješ, da je objasniš, ne bi li je shvatila, prihvatila i otpustila. Umetnici znaju kako da se nose sa svojim filozofskim pitanjima o smislu života – oni crtaju, slikaju, vajaju, izražavaju se onako kako oni to najbolje znaju – kroz umetnost.
— アボガド6 (@avogado6) January 21, 2018
— アボガド6 (@avogado6) January 13, 2018
Jedan misteriozni japanski umetnik koji je na tviteru poznat pod nikom @avogado6 već neko vreme unazad uspeva da naše neizrecive emocije pretoči u živopisne i izuzetno rečite, savršeno razumljive ilustracije sa kojima se lako možeš poistovetiti jer, realno, svako od nas je makar jednom u životu bio u takvom “daunu” da je mislio da se nikada neće izvući i da ga sreća više nikada neće obasjati kao oni prvi zraci sunca nakon duge zime. Iako ne koristi reči (jer, šta su uopšte reči?) ovaj japanski umetnik o kojem se jako malo zna, sa savršenom lakoćom, pravo u centar, pogađa baš svaku emociju, svako osećanje umora, istrošenosti, zaglavljenosti, a gledajući ove ilustracije sasvim nam je jasno – nismo sami. Samo ćutimo.
お疲れ pic.twitter.com/9e8gULjYbn
— アボガド6 (@avogado6) January 9, 2018
— アボガド6 (@avogado6) December 27, 2017
