Razlika između dobrote i nezdravih granica, odnosno nedostatka poštovanja, ponekad je tanka do neprepoznatljivosti. Izreka “dobar i budala – braća rođena” ponekad je tačna, jer osoba koja ne ume da zaštiti svoje interese i dozvoljava da je drugi iskorišćavaju nema zdrave granice i ne poštuje sebe, pa je ne poštuju ni drugi. Kako da uspostaviš zdrave granice, da osnažiš samopoštovanje, a da ne žrtvuješ svoju velikodušnost i poverenje u ljude? Dobro je biti dobar čovek, ali ako se zbog te dobrote osećamo iscrpljeno i iskorišćeno, onda nešto nije u redu – širenje dobrote treba da izaziva dobar osećaj u nama, a ako se osećamo loše zbog toga što smo dobri, znači da treba da zaštitimo sebe i da se postavimo prema drugima tako da ne mogu da gaze i prelaze naše granice.
Ako nam ponašanje za koje smo ubeđeni da je izraz naše dobrote, donosi osećanje iscrpljenosti i osećaj da smo iskorišćeni, tada nam nedostaje samopoštovanje, a taj manjak dolazi iz neprepoznavanja i neuvažavanja sopstvenih osećanja. Zato je najvažnije da sebe stavimo na prvo mesto, iako se, generalno gledano, dobrota upravo povezuje sa davanjem prednosti drugima, sa žrtvovanjem i stavljanjem potreba drugih (bliskih ljudi) ispred svojih. Kako da staviš sebe na prvo mesto, a da ne misliš o sebi kao o sebičnoj osobi?
Pre svega, tako što ćeš naučiti da praviš razliku između sebičnosti i stavljanja sebe na prvo mesto. Ta razlika je velika, baš kao i između dobrote i dozvoljavanja drugima da gaze naše lične granice.
