Kada mi nedostaje…
Navučem sunce preko oblaka, zaplešem i zapevam “You’ve Got the Love”.
Mogu svakog dana više.
Stvaram i kada sanjam.
Pričam najiskrenije kada ćutim.
Iznova ga stvorim pred očima, pa ga odbacim i ugušim u sebi, jer, zapravo, on ne mari za mene.
Onda podsetim sebe da nisam sebična i dopustim da mislim o njemu.
Zamislim svet po njegovoj meri i sebe u njemu.
Osetim ga među prstima i uvučem njegove poglede ispod kože.
Probudim se svakog jutra mislima nošena do mesta koje i ne poznajem.
I dokle tako? Dok sve ne postaje razočaranje i greška. A do tada, zašto bežati od sebe i ovog osećaja da nisam zaljubljena, već mi samo nedostaje? Nazovite to komplikovanošću, etiketirajte sa “naivno”, uglavite dosije ovog slučaja u folder ludaka. Kada treperite, ništa vam nije važno, jer svi smo mi nečije zvezde, ili ćemo to makar jednog dana postati.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
