Uz malo sreće, moglo je započeti i nešto kasnije, posle tri, pet ili deset godina. Ali počelo bi – kad-tad. Svirepo i bez najave. Svirepo za Anu – prirodno za njega.
Jesu li ostali zajedno? Jesu. Makar još neko izvesno vreme.
Uprkos njegovom preznojavanju, Ana nije posumnjala. A nije posumnjala, jer je verovala… u njega i u njih.
I tako je Milovan voleo Anu – i varao Anu.
Neki koji su znali za njegovu prevaru pitali su se da li je Milovanova ljubav prema Ani stvarna. Da li možemo nekoga istovremeno voleti i varati? Ili je prevara dokaz onoga što nije želelo da bude obelodanjeno – da je ljubav prestala, a ostala navika, možda.
Drugi su bili ubeđeni da ljubav podrazumeva lojalnost, a ovde je, zaključili su, nije bilo.
Što se Milovana tiče, u prevari nije video ništa “posebno”, niti loše. Imao je potrebu za drugim ženama i smatrao je da bi to svaki muškarac razumeo. Čak je tvrdio da su muškarci po prirodi poligamna bića. Stvar prirode.
Ipak, Ana je jednog dana saznala da je Milovan vara. I imala je pred sobom tri izbora: da se pravi da ništa ne primećuje (kako su je savetovale mama i baka), da uzvrati istom merom (upusti se u prevaru iz osvete, kako to obično čine prevarene žene) ili da raskine.
Razmatrala je sve tri mogućnosti. Prvu je odmah otpisala, jer joj njen buntovni karakter to ne bi dozvolio, iako je smatrala da bi to možda bila najmudrija odluka, tim pre što je Milovana još uvek volela. Zatim je otpisala i drugu mogućnost, jer ona nije bila u skladu sa njenim vaspitanjem, iako bi imala sva opravdanja da se prevarom osveti. Presekla je i raskinula. Ni zbog čega drugog, već zato što je verovala da je negde tamo čeka neko kome, pored nje, nijedna druga žena neće trebati.
To bi bila prava ljubav…
Ivana Jovanović – je pasionirani ljubitelj psihologije. Fasciniraju je (često komplikovani) interpersonalni odnosi, a naročito oni muško-ženski. Voli da filozofira i vodi intelektualne debate. Piše tajni virtuelni dnevnik. Njeni tekstovi će vas naterati da sagledate život iz drugog ugla i preispitate svoje postupke.