Znate onaj osećaj kada u pola noći ležite budne pored svog partnera skupljajući snage da ga probudite i kažete “Gotovo je, odlazim, nisam srećna”, ali to ne uradite? Znate kako je kada se pitate zašto birate da budete nesrećni? Ili kako je kada konstantno dovodite u pitanje pojam ljubavi i prilagođavanja sve nižim standardima koje SAMI SEBI postavljamo?

Naravno da znate. Sve smo prošle kroz osećaj zarobljenosti koji nam donosi toksičan odnos iz kojeg ne umemo da izađemo. Molimo Boga da on raskine sa nama, jer mi u sebi ne možemo da pronađemo ni atom snage da to uradimo. Pitamo se kako bi bilo mnogo lakše da našeg partnera samo nema (da, ovo zvuči okrutno, ali pogledajte stand-up nastup Daniela Slossa – Jigsaw, i biće vam mnogo jasnije) jer bismo onda bile slobodne. Mnogi ljudi koji posmatraju takav odnos sa strane pokušavaju da nas dozovu pameti, gledaju nas kao neke jadnice koje će trpeti sve da bi imale muškarca pored sebe i zaklinju se da nas,  sledeći put kada se sve opet raspadne, neće sakupljati sa poda. I mi se često osećamo kao jadnice, jer ne razumemo zašto zaboga ne možemo da skupimo snage da presečemo, jer je očigledno da smo zavisne od nekog ko ne bi ni da bude u našem životu, a kamoli da se on vrti oko njega.

Zašto? Upravo zbog izraza love bombing.

Love bombing je taktika koju naš toksični partner koristi na početku veze. Ono što jednom neukom i naivnom ženskom umu deluje kao udvaranje je upravo čin manipulacije koji je konačno dobio svoje ime. Sva ta pažnja koja nam bude poklonjena na početku je ta čuvena “stara slava” na koju se kasnije izvlače svaki put kada mole za oproštaj. Partner koji koristi ovu tehniku manipulacije gotovo uvek ima narcisoidni poremećaj ličnosti i koristi je kako bi mogao da nas kontroliše, da bi nas uljuljkao u lažni osećaj komfora od koga ćemo nakon nekog vremena biti zavisni. Što nam više pažnje, ljubavi i divljenja pruža, to se mi osećamo “zaduženije”.

Comments