Najintenzivnija komunikacija nam je preko poruka
Više rečenica smo razmenili u porukama i na četu, nego uživo. Kad se vidimo, kao da nemamo o čemu da pričamo, odnosno, kao da je razgovor gubljenje vremena. Ako hoćemo nešto da pitamo svog situacionog partnera, lakše nam je da mu pošaljemo poruku, nego da ga gledamo u oči.
Naš odnos nema ime
Šta smo mi? Ljubavnici? Partneri? Prijatelji s povlasticama? Šta osećamo jedno prema drugom, šta nas povezuje, šta želimo jedno od drugog, da li vidimo sebe zajedno i za par godina? Situacioni odnos nema opšteprihvaćenu definiciju, a kad to počne da nas muči, znači da imamo potebu za dubljim odnosom i da nismo zadovoljni.
Osećamo da to nije to
Ostajemo u prihvatljivom odnosu, jer je udobno. Nismo sami, imamo seks, a ponekad i baš dugo četujemo. To nije to, ali gde da nađemo to? Ako se upustimo u avanturu potrage za ljubavlju, izgaranjem i ispunjenošću, moraćemo da napustimo zonu komfora, da se otvorimo, da dopustimo sebi da budemo ranjivi i uključeni, da se angažujemo i da dajemo sve od sebe. A nema garancija da bi nas to učinilo zadovoljnim i srećnim i da bi uopšte pronašli nekog koga bismo voleli svim srcem. Ako nas situacioni partner napusti, bićemo zabrinuti i uvređeni, ali ne i povređeni i slomljenog srca. Naći ćemo nekog drugog za udobnost situacione veze, a to neće biti tako teško, jer ne moramo da ispunimo nikakve zamisli o dubljoj povezanosti i romantičnoj ljubavi. To nije ono pravo, svesni smo, ali možda ono pravo uopšte i ne postoji – život nas, nažalost, još nije demantovao.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.creativelive.com, www.elitedaily.com, www.germmagazine.com
Aleksina Đorđević
