Izraz „lažni sjaj“ odavno se ne koristi, verovatno zato što živimo u eri vladavine lažnog sjaja. Možemo se maskirati na sve načine i prikazati se u najboljem svetlu, možemo se reklamirati, ističući lepotu koju smo nacrtali i izmislili, možemo pokazati svoj uspeh, svoj status i poručiti svima da smo divni i fantastični i da imamo važno mesto u svetu. U svetu lažnog sjaja, naravno. U tom svetu, sve je refleksija na površini. Ljudi prikupljaju i odražavaju fragmente sjaja koji dopiru do njih, poput ogledala. Liče jedni na druge, čak se trude da liče. Da se uklope, da pokažu drugima da su vredni pažnje i poštovanja.
View this post on Instagram
Kada posedujete onaj pravi unutrašnji sjaj, vi zračite i najčešće toga niste ni svesni. Uopšte ne razmišljate o tome kako vas drugi vide, kakav utisak ostavljate i ne pokušavate nikome da dokažete svoju vrednost. Usredsređeni ste na to kako se osećate, u čemu nalazite svoju svrhu, čime ispunjavate svoj život. I sijate, ponekad toliko, da bole oči.
Pravi sjaj je autentičan. On prodire ispod površine i osvetljava ljude u njihovoj suštini – a to je ponekad neprijatno. U prisustvu nečijeg zračenja koje dolazi iz dubine, ljudi se osećaju neprijatno, razgolićeno, razotkriveno, imaju potrebu da se zaštite, jer se osećaju ugroženo. Kada zrak pravog sjaja padne na nečiju prazninu, to je bolno za onog ko je prazan i ko se veoma trudi da prikaže sebe, tako što će prikriti svoje mane i slabosti.
