Ako ste upoznali to osećanje, onda znate zašto je gore biti usamljen pored nekog koga volite, nego biti totalno usamljen, bez ikoga pored sebe. Ako niste to iskusili, verujte da ne želite i ako ste sami, uživajte u svojoj mizeriji, jer ste sto puta mirniji i srećniji, nego da imate pored sebe nekog ko jednostavno ne reaguje na vas i pored koga ste neprekidno na ivici nervnog sloma. Veza se nekim pored koga ste usamljeni je kao veza sa duhom – znate da je tu, ali ne uspevate da ga vidite i dodirnete. Zapravo, ne uspevate da on vidi vas, a kad ga dodirnete, ne osećate razmenu. To je poražavajuće i izluđujuće.
Zaglavljeni u odnosu sa hladnom, sebičnom i emotivno nedostupnom osobom, stalno ćete biti opsednuti pokušajima da do nje doprete i neprekidno ćete se pitati, kako je moguće da sa nekim delite toliko toga, a da ste toliko usamljeni i da osećate kako ne delite ništa suštinski važno. Kako je moguće da ste toliko gladni nežnosti, potvrde, komplimenata, pažnje, zajedničkog vremena, kad je stvarna i živa osoba skoro svakog dana pored vas, na dohvat ruke.
Moguće je sedeti pored nekog satima, sa užasnim osećanjem da je ta osoba odsutna i da vam strašno nedostaje. Jer, vi ste uključeni, a ona nije. Ona je negde, u sebi, gde ne možete da je dohvatite, niti sa tim distanciranim delom nje možete da komunicirate. Čini vam se da se uključi samo kad uspete toliko da ga izazovete, da se posvađate. Onda prestaje da bude dalek, ali može postati okrutan i reći vam stvari koje će vam slediti srce.
Možete spavati pored nekog svake noći i ne usuđivati se da se privijete uz njegova leđa, da ga zagrlite, da se ušuškate i osećate se voljeno i zaštićeno. Jednostavno ne možete da pružite ruku i dodirnete drugu osobu, koja i dok mirno leži pored vas, drži oko sebe ogradu sa bodljikavom žicom, kroz koju teče struja. Šta ako vas pita šta vam je i zašto ga uznemiravate? Ili ako vam samo odgurne ruku? Ili ako uopšte ne reaguje?
I tako, ležite i premišljate o ogradama i zidovima i nemate snage da ih premostite i stidite se da iskažete običnu nežnost, da ne biste bili optuženi da ste smešni ili dosadni. Ludite od osujećenosti i ne možete prestati da se tako osećate. Jer vi želite sve da delite sa tom osobom, pored koje ste sami. Vi ste upravo zato sa njom, da biste imali nekog koga volite i sa kim možete sve da delite. Ali, ta osoba to ne može. Ona nije zato sa vama. A zašto je, ne znate i ne možete da pogodite, jer ne možete da je pitate. Jer bi ismejala vašu nesigurnost. Jedino možete da izazovate svađu, pa da čujete i osetite nešto od necenzurisanog sadržaja, koji izlazi pod nabojem. I to mrzite, ali i negativna osećanja su bolja od hladnoće.
