Ne možete da preuzmete inicijativu, morate čekati da druga osoba nešto uradi, pokaže, pokrene. On mora da pruži ruku, pošalje poruku, pogleda vas sa osmehom i da vam dozvolu da mu pružite malo onoga što žudite da mu dajete i da ga time obasipate. Ali, njemu ne treba obasipanje. Treba mu samo malo. Zato opet gutate knedlu i dozirate svoje davanje, da ga ne biste ugušili i da mu ne biste dosađivali.
I nema dana kad se ne zapitate kako je moguće da ste tako usamljeni pored nekog ko je prisutan pored vas i ko je deo vašeg života? Da li vi to imate neke sulude zamisli o tome šta prisnost znači i kako treba da izgleda? Možda sa vama i vašim očekivanjima od odnosa nešto nije u redu.
I tako neprekidno mučite sebe, dok najzad ne dođete do pravog pitanja – šta će to vama uopšte? Možete biti sami i na mnogo zdraviji i opušteniji način, bez ikoga da vas tera da sumnjate u sebe i da se osećate bedno i nedovoljno i istovremeno preterano. Možete svoju energiju uložiti u neke kreativne i zanimljive poduhvate, možete raditi sa sobom što god želite, umesto da se opsesivno preispitujete i pokušavate da otrkijete šta i kako treba da uradite.
Kada ste sami u vezi, nema drugog zdravog izbora nego da izađete iz veze i da malo budete kvalitetno i zdravo sami sa sobom. Baveći se svojim shvatanjem ljubavi, svojim nerealnim očekivanjima, svojim zabludama. Prihvatajući činjenicu da niste znali u šta ste se upustili, dok nije bilo kasno i dok već niste poklonili svoje srce. Da naučite da prepoznajete znake hladnoće i nedostupnosti – crvene zastavice kojima maše osoba pored koje ćete uvek biti sami i usamljeni.
Naslovna fotografija: instagram.com/esteticpart
Brankica Milošević
